Фудбалери Црвене звезде освојили су по 21. пут у историји клуба трофеј у националном купу и девети пут „дуплу круну“ пошто су у финалу победили ОФК Београда резултатом 4:2 после продужетака.
ОФК Београд – Црвена звезда 2:4 (2:2, 1:0)
Ракић 11′, Бишевац (аутогол) 58′ – Жигић 67′, 100′, Пуровић 73′, Баста 117′
ОФК Београд: Шаранов, Ивеља (103′ Шупић), Коларов, Бајалица, Рајковић, Петковић, Станчић, Петровић, Божовић (109′ Калуђеровић), Ракић (68′ Симић), Баковић
Црвена звезда: Ранђеловић, Баста, Луковић, Дудић, Бишевац, Ковачевић, Милијаш, Миловановић, Јанковић (62′ Пуровић), Ђокић (104′ Јоксимовић), Жигић (119′ Миладиновић)
Судија: Миленко Вукадиновић (Београд)
Жути картони: Станчић, Коларов, Бајалица, Петковић, Рајковић – Миловановић, Ђокић, Јанковић, Баста
Црвени картони: Коларов – Миловановић
Успела је Црвена звезда против врло доброг ОФК Београда да се дигне из мртвих, стигне два гола заостатка и на крају оствари сигурну победу и на најелпши начин заврши једну врло успешну сезону. Показали су играчи како се бори за боје свог клуба и треба им одати признање за све што су приказали по изузетно тешком терену.
Лоше је почело по нашу екипу на данашњем сусрету. Ракић је врло лепим ударцем главом савладао Ранђеловића и наговестио велику борбу за трофеј. Тек после пола сата игре Звезда успева да преузме иницијативу. Тада је Јанковић имао сјајну шансу да после центаршута Басте главом пошаље лопту у мрежу, али је шутирао врло лоше па је прилика отишла у неповрат. Нешто касније, судија није санкционисао Рајковићево играње руком пред својим голом што је изазвало протесте наших играча и унело доста нервозе у наше редове.
Три минута пре одласка на одмор због другог жутог картона је искључен Коларов, али само три минута касније снаге на терену су изједначене када је другу јавну опомену заслужио и Миловановић. У тим тренуцима је оптимизам поново донекле спласнуо и са доста бојазни се ушло у наставак сусрета.
Бојазан се испоставила оправданом у 58. минуту. Баковић је упутио лопту пред наш гол, али ју је Бишевац заватио главом и лобовао изненађеног Ранђеловића који је изашао неколико метара пред гол и није могао да спречи погодак. У тим тренуцима се чинило да од славља неће бити ништа.
Међутим, Валтер Зенга у игру уводи Пуровића и игра са три шпица је потпуно пореметила противника. У 67. минуту је Жигић лукавим ударцем из слободног ударца умањио предност ОФК Београда, а шест минута касније Пуровић поравнава и доноси наду да питање победника може бити решено већ током 90 минута. Тако је могло и бити да су у последња два минута Жигић и Ђокић боље реаговали на центаршутеве Басте и Луковића.
Ипак, оно што наши играчи после пожртвоване нису успели да крунишу током регуларног дела сусрета, успели су у продужецима када је противнику задат завршни ударац. Ђокић је по други пут на утакмици био асистент, а Никола Жигић је ударцем главом донео преокрет. Тада је већ било јасно да је питање победника решено, а неколико минута пре краја Баста је својим поготком само увеличао славље свих којима је Црвена звезда у срцу.
