СД Црвена звезда

Португалски гигант је основан давне 1893. године. Званичан рођендан клуба је 28. септембра, а оснивач плаво-белог тима са стадиона „Драгао“ је Антонио Николо де Алмеида.

После година мировања услед немогућности оснивача клуба да води исти, Порто 1906. године преузима Жозе Монтеиро да Кошта, који тиму са „Драгаа“ даје препознатљиве плаво-беле боје као и оригинални грб клуба са симболом фудбалске лопте. Порто је 1922. године освојио прво званично такмичење Португала, национални шампионат победивши Спортинг у финалу резултатом 3:1. Прву дуплу круну обезбедио је 1956. године, а исте године је Порто забележио и деби у европским такмичењима.

Наставио је Порто да остварује све боље резултате, па је тако 1984. године стигао до финала Купа победника купова, када је поражен од Јувентуса. Убрзо је уследио и највећи успех на европској сцени, након доминације у домаћим оквирима. Порто је 1987. године у финалу Купа европских шампиона победио Бајерн резултатом 2:1, на стадиону „Пратер“ у Бечу. Касније те године је Порто постао и светски шампион, након победе над Пењаролом после продужетка на Интерконтиненталном купу у Токију. По други пут у историји Порто је освојио Лигу шампиона 2004. године, када је у финалу био бољи од Монака.

О сјајним резултатима Порта кроз историју сведоче и бројни трофеји. До сада плаво-бели су 30 пута били шампиони државе, освојили су и 20 трофеја националног купа, две Лиге шампиона и две Лиге Европе, два пута су били и прваци света уз освојена 24 Суперкупа Португала.

Домаће мечеве, попут утакмице са Звездом 2. октобра, Порто игра на стадиону „Драгао“, чији је капацитет око 50.000 седећих места. Представља модеран стадион и испуњава све УЕФА норме, што се и подразумева за здање отворено 2003. године.

Црвена звезда и Порто се и поред богатих историја два клуба никада до сада нису састајали, те ће меч у Лиги Европе бити први сусрет два европска и светска првака.

Од почетка сезоне су Змајеви одиграли четири меча, а све у португалском првенству, те су забележили и исти број победа. Последњи тријумф су уписали против великог ривала Спортинга из Лисабона (1:2).

Порто са клупе предводи италијански стручњак Франческо Фариоли, који инсистира на нападачком стилу  игре у формацији 4-3-3. Последњи састав тима Порта је изгледао овако: Д. Кошта – А. Кошта, Перез, Беднарек, Моура – Фрохолдт, Варела, Мора – Гомеш, Саинц, Де Јонг.

Највећи допринос дао је у домаћем првенству, где је до сада постигао 31 гол, често решавајући кључне мечеве и доносећи важне бодове црвено-белима. У Купу Србије био је прецизан четири пута, док је на пријатељским утакмицама, које су често биле прилика за уигравање тима и подизање форме, постигао укупно 10 голова.

Прву утакмицу је Селтик одиграо већ наредне године против градског ривала Ренџерса и славио са 5:2 чиме је започето једно од највећих ривалстава у светском фудбалу. Убрзо се дрес клуба  мења и прелази се са потпуно беле мајице, на зелене и беле пруге. Прва права такмичарска деценија у историји Селтика донела је четири титуле шампиона и два освојена шкотска купа.

Највећу успех Селтик је постигао 1967. године када је освојио тадашњи Куп европских шампиона, победивши Интер из Милана у финалу у Лисабону. До сада шкотски клуб је освојио већ 55 титула првака Шкотске, 42 трофеја у Купу Шкотске, а 22 пута су били победници шкотског лига купа.

Домаће утакмице Селтик игра на стадиону „Селтик парк“ у Глазгову, који данас прима око 60 хиљада гледалаца.

Црвеној звезди ово неће бити први сусрет са Селтиком, јер је наш клуб 1968. године одиграо два меча са шкотском екипом у Купу европских шампиона. У првом мечу у Шкотској наш тим је поражен са 5:1, док је у Београду утакмица завршена нерешеним резултатом 1:1.

Селтик је од почетка сезоне у првенству одиграо четири утакмице, остварио три победе и ремизирао са Ренџерсом. У плеј-офу за пласман у Лигу шампиона је од предстојећег Звездиног ривала био бољи Каират.

Први Звездин противник у Лиги Европе претежно игра у формацији 4-3-3, а са клупе зелено-беле предводи Брендан Роџерс. Селтик најчешће наступа у следећем саставу: Шмајхел – Ралстон – Картер Викерс – Скејлс – Тирни – Мекгрегор – Енгелс – Хатате – Нигрен – Баликвиша – Маеда.