СД Црвена звезда

После играња локалних турнира, почео је Први светски рат, који је онемогућио даљи развој клуба. Почетком марта 1919. нови почетак је обележен и променом имена у Спортски клуб Штурм из Граца. Потом су се црно-бели укључили и у такмичење Штајерске области и у првом званичном шампионату у сезони 1920/1921 постали прваци. После година играња на локалном нивоу, Штурм почиње да бележи значајан напредак. Као провинцијски клуб Штурм је све снажније вршио притисак да се бечка професионална лига отвори и за читаву Аустрију.

После Другог светског рата је Штурм веома брзо поново саставио изузетно снажан тим. У сезонама од 1946. до 1949. године, Штурм је освојио четири првенства и купа на нивоу Штајерске. Касније, 1948. године је Грац коначно постао град где се игра најбољи аустријски фудбал, јер је Штурм играо у финалу ОФБ Купа против Аустрије из Беча. Наредне године почиње и нова државна лига, а један од оснивача је био и Штурм.

То је клубу поред престижа донело и бројне проблеме. Тимови из Беча су били финансијски стабилнији, а Штурм се борио за опстанак, док су бројни проблеми доводили до тога да клуб често и испада из прве лиге Аустрије. Штурм се коначно вратио у прву лигу лета 1966. године, а од тада је једини клуб ван Беча који је непрекидно присутан у најбољој аустријској лиги.

Од 1968. до 1970. године, Штурм се по први пут учврстио на врху лиге. Потом 1974. године на ред долази оснивање аустријске Бундеслиге. Наш предстојећи противник је у сезони 1975/76 чак стигао и до четвртфинала Купа победника купова, где је поражен од Ајнтрахта из Франкфурта укупним резултатом 0:3.

Штурм је од сезоне 1997/78 утакмице играо на новоизграђеном Стадиону Арнолд Шварценегер, данашњој Меркур Арени, а исте године је освојио и прву титулу националног првенства. Чак три сезоне узастопно од 1998/99 аустријски тим је учествовао у Лиги шампиона, а треће године се чак нашао међу 16 најбољих екипа. У наредним годинама клуб поново запада у кризу, а до августа 2006. постаје јасно да би једино подношење захтева за банкрот уз принудну нагодбу могло да спаси клуб од огромног финансијског терета. То се и догодило 23. октобра 2006. године.

Већ 2007. године Штурм се рехабилитовао и спортски и економски, а то је било могуће и захваљујући изванредном раду Штурмове омладинске школе. Сезона 2008/09 била је јубиларна. Клуб је прославио стогодишњицу заузевши четврто место и сензационално пласиравши се у групну фазу новостворене УЕФА Лиге Европе. Посете су достигле највиши ниво од 1998. године, Штурм је реструктурисан, рате инвеститорима су до краја 2009. исплаћене, а тренинг центар је обновљен и модернизован. Успон Штурма је потврђен 2011. године када су црно-бели освојили трећу титулу у историји.

Клуб из Граца у својим витринама има пет титула аустријског шампиона, седам Купова Аустрије, један аматерски трофеј Аустрије, пехар Интертото Купа. Домаће утакмице Штурм игра на већ поменутој Меркур Арени која има капацитет од 16364 места.

Црвена звезда и тим из штајерске регије се нису састајали у такмичарским утакмицама, a меч у шестом колу ће бити први дуел аустријског и српског клуба.

Аустријски тим је од почетка сезоне одиграо укупно седам утакмица у свим такмичењима. Предстојећи Звездин противник је забележио шест победа и један пораз. Славили су у дербију против екипе ЛАСК из Линца, док су пораз доживели од Рапида из Беча. Из квалификација за Лигу шампиона су испали након окршаја са Боде Глимтом.

Тим Штурма са клубе предводи Јирген Зојмел, који преферира формацију 4-4-2 у такозваном „дијамант“ систему. Постава на последњој утакмици је била следећа: Кристенсен – Оерман, Аиву, Лавале, Карић – Станковић, Хорват, Чуквуани, Китеишвили – Гргић, Џата.

Дружење је започето у Музеју ФК Црвена звезда, где их је поздравио председник Светозар Мијаиловић, а том приликом размењени су пригодни поклони.

Након свечаног дела, дружење је настављено на терену Омладинске школе Црвене звезде, где је одиграна утакмица ветерана. За наш тим наступили су: Ненад Стојановић, Бошко Ђуровски, Марко Перовић, Драган Богавац, Славољуб Ђорђевић, Дејан Лекић, Драган Мрђа, Фабио да Силва, Драган Мићић, Саша Радивојевић, Славољуб Јанковић, Бобан Стојановић, Ненад Тодоровић, Мирко Буњевчевић.

Иако је резултат био у другом плану, београдски црвено-бели су стигли до тријумфа резултатом 8:2. У листу стрелаца су се уписали Перовић (2), Мићић (2), Б. Стојановић, Н. Стојановић, Ђорђевић и Богавац.

Бројни ветерани Црвене звезде иако нису наступали, присуствовали су догађају на теренима наше Омладинске школе, а то су: Жарко Ђуровић, Здравко Боровница, Зоран Филиповић, Зоран Јовичић, Неђа Милосављевић, Владимир Петровић Пижон, Цвијетин Благојевић, Александар Кристић, као и шеф стручног штаба нашег првог тима Владан Милојевић.

Клуб је основан 1947. године под називом АСА Букурешт (Спортско удружење војске Букурешт)‍ од стране Краљевске армије. Током времена више пута је мењао име, све док 1961. године није усвојен назив Стеауа. Историјски гледано, Стеауа је била позната као спортски клуб румунске армије. Ипак, фудбалски одсек се одвојио од спортског клуба 1998. године. Од тада, једине везе са војском остају историјска традиција и стадион. Током историје, екипа је мењала више грбова, услед различитих промена власника и режима. Садашњи лого датира из 2015, док је званични назив клуба усвојен 2017. године.

Предстојећи Звездин ривал је освојио 28 титула, 24 трофеја Купа Румуније, два трофеја Лига купа Румуније, осам пехара Суперкупа Румуније, један Куп европских шампиона и један УЕФА Суперкуп.

Године 1986.  румунски клуб је остварио највећи успех на међународној сцени, освојивши Куп европских шампиона. Поново су стигли до финала Купа европских шампиона 1989, када су поражени од Милана.

ФКСБ домаће утакмице игра на стадиону ,,Национална арена” са капацитетом од око 55 хиљада седећих места. Стадион је изграђен 2011. године, а 2012. године је био домаћин финала Лиге Европе, првог догађаја те врсте у историји Румуније.

Црвена звезда и ФКСБ се до сада нису састајали, када је реч о такмичарским мечевима.

Румунски клуб је одиграо 17 мечева од старта сезоне, а забележио је променљиве резутате, шест победа, четири утакмице су завршене нерешеним резултатом, док су претрпели и седам пораза. ФКСБ са клупе предводи Елијас Хараламбус, који се најчешће одлучује за формацију 4-2-3-1. Последња постава ФКСБ је била следећа: Тарновану – Граовац –  Енгезана – Попеску – Пантеа – Kирићеш – Шут – Тома – Танасе – Цизоти – Тијам.

Фудбалски клуб из Шкотске, прецизније из Глазгова, постоји још од давне 1888. године. Поводом 100 година постојања, 26. децембра 1988. године, управо је Црвена звезда била почасни гост Селтика на „Селтик Парку“, када је одиграна пријатељска утакмица.

Пред нешто мање од 22 хиљаде посматрача на „Селтик Парку“, један век постојања гиганта из Глазгова је обележен фантастичном фудбалском представом, коју су сјајним потезима „обојили“ тадашњи првотимци Црвене звезде. Утакмица је завршена нерешеним резултатом 2:2, а шкотска публика је поздравила велике мајсторе из редова нашег клуба. Остало је записано да је Црвена звезда заједно са домаћинима приредила врхунски фудбалски спектакл, а да су се шкотски навијачи дивили вештинама и задивљујућем таленту београдских црвено-белих.

Такође, вредно је споменути да су два европска првака одиграла и три меча на два пријатељска турнира у Сингапуру и Аустралији, а оба тима су однела по победу, док је једном било нерешено.

Селтик је тим који изузетно поштује Србију и Црвену звезду, а својим потезима у прошлости су то и показали. Наиме, после тешких времена на простору бивше Југославије је хуманитарни фонд клуба из Глазгова, преко српских фудбалера Драгоја Лековића и Миодрага Кривокапића, уручио новчану помоћи упућену деци и ратној сирочади.

Већ као јако млад клуб, Лил се профилисао као један од водећих у Француској, па је тако већ након годину дана постојања стигао до првог финала Купа Француске. Ипак, у финалу је уследио пораз од Париза резултатом 3:0. Већ следеће сезоне је Лил стигао до прве историјске дупле круне, освајањем првенства и купа. Сезона 1945/1946 је означила почетак трогодишње доминације Лила у Купу Француске.

Серија сјајних резултата у домаћим оквирима је за Лил дошла крају у сезони 1955/56, када је клуб први пут испао у други ранг француског фудбала. У сезони 1964/65 клуб се вратио у елиту, али се убрзо, већ у сезони 1967/1968 суочио са великим финансијским проблемима, те је годину дана касније прогласио распуштање професионалног тима. Потом је Лил од сезоне 1970/1971 почео успон од „нуле“, играјући аматерска француска такмичења, а за то време се постепено подизао и увек био на граници између Лиге 1 и Лиге 2.

Клуб је потом успоставио стандард играња квалитетног фудбала крајем деведесетих година и од тада је Лил стандардни члан прве лиге Француске, као и повремени учесник европских такмичења. Лил је препознатљив и у такмичењима попут Лиге шампиона и Лиге Европе. Најуспешнијом сезоном клуба се сматра такмичарска 2020/2021, када је Лил подигао пехар Лиге 1.

У својим витринама, Лил има четири пехара шампиона Француске, шест трофеја националног купа, четири трофеја за освајача другог ранга француског фудбала, један Интертото куп, као и један пехар француског Суперкупа. Домаће утакмице Лил игра на стадиону „Пјер Мороа“, који прима 50.186 навијача.

Меч који ће се играти у четвртом колу Лиге Европе ће бити први сусрет између Црвене звезде и Лила у историји.

Француски тим је овосезонску кампању почео веома добро, забележивши две победе у прва три меча у Лиги 1. Поред ремија са Брестом, савладан је Монако у дербију минималним резултатом, као и Лоријен ауторитативном победом (1:7).

Екипа коју са клупе предводи Бруно Женесио, наступа у формацији 4-2-3-1. Последња постава Лила је била следећа: Озер – Муније – Енгој – Рибеиро -Перо – Буади – Андре – Брохолм – Харалдсон – Кореја – Фернандез.

У Музеју је изложено више трофеја са бројних турнира, аутентична лопта са дербија из осамдесетих година прошлог века, улазнице, програмски материјали, дрес Шерифа Ендиајеа, као и приказ вечитог дербија кроз призму дневне и спортске штампе.

Посетиоци ће имати јединствену прилику да се упознају са историјом вечитог дербија кроз артефакте који до сада нису били доступни јавности, а посебан куриозитет изложбе представља велики пано са карикатурама које су кроз деценије осликавале дух и ривалство дербија.

Искористите јединствену прилику да завирите у богату историју кроз експонате који су до сада били непознати јавности и осетите атмосферу која је кроз генерације стварала легенду о вечитом дербију, најватренијој фудбалској утакмици на свету.

Изложба траје до 30. новембра 2025. године у Музеју Црвене звезде, који се налази на западној трибини стадиона „Рајко Митић“.

Музеј радним данима ради од 9 до 16 часова, док је викендом радно време од 9 до 15 сати.

Стадионске туре се организују свакодневно у терминима: 10 часова, 12 часова и 14 часова, осим данима када се на стадиону “Рајко Митић” играју утакмице.