Историјска 1991. година – Црвена звезда на крову Европе. Тим састављен од највећих талената из Србије и региона, пажљиво је склапан у једну целину годинама уназад, како би постао то што јесте – најјачи и најкомплетнији тим у богатој историји Црвене звезде. Посебне заслуге у склапању овог тима и успесима које су остварили иду и трећој Звездиној звезди – легендарном Драгану Џајићу.
Средином 80-их година прошлог века, започето је стварање планова, као и тима који ће кренути у поход на најзначајнији трофеј у европском клупском фудбалу – пехар Купа европских шампиона. Тим Црвене звезде сачињавали су већином момци из црвено-беле Омладинске школе, а додатно су га појачавали и млади таленти из „малих“ клубова. Руководећи људи у то време – легендарни Драган Џајић и Владимир Цветковић осмислили су савршен план, који је убрзо и реализован. Идеја је била да се довођењем најбољих фудбалера из Србије и региона склопи најбољи и најјачи тим, који ће одмах конкурисати у самом крему европског фудбала.
У реализовање сјајне идеје, Џаја је кренуо већ 1987. године, када су дрес Црвене звезде задужили Драгиша Бинић и најталентованији играч Динама у то време – Роберт Просинечки. До лета наредне године, црвено-бело су обукли и најбољи играчи лиге – Дејан Савићевић и Дарко Панчев. Костур екипе се полако склапао као коцкице, а тим је био значајно појачан.
Убрзо се тиму придружио и Миодраг Миле Белодедић. Посебну улогу у његовом доласку имао је управо тадашњи технички директор Црвене звезде – Драган Џајић, који је препознао таленат, ступио у контакт са Белодедићем и „обукао“ га у црвено-бели дрес. Командну палицу тима преузео је Љупко Петровић, а екипа је додатно појачана Владимиром Југовићем, великим талентом српског фудбала.
Носиоци екипе, савршено склопљени у једну целину, кренули су у поход на легендарни „ушати“ пехар. У међувремену, 10. децембра 1990. године пристигло је још једно велико појачање. Џаја је још једном одрадио маестралан посао и у Звезду довео Синишу Михајловића, који се веома брзо уклопио у екипу, и идејне замисли тренера Љупка Петровића , са којим је већ сарађивао у претходном периоду.
Био је то последњи део слагалице који је недостајао како би се склопио идеални тим, а технички директор Драган Џајић у потпуности је реализовао идеју да сачини невероватан тим. Црвена звезда се те сезоне попела на кров Европе, а касније и света, чиме је комплетна генерација исписала златним словима историју српског фудбала и Црвене звезде.
