Од самог оснивања Спортског друштва Црвена звезда градио се профил правог Звездаша. Већ 1948. основана је секција „чланови- пријатељи“. Звезда је себи привукла студенте, интелектуалце и бивше трговце, али и мангупе и убрзо је постала симбол београдског духа. Педесетих настају прве песме, а шездесетих се појављују прве заставе… По изградњи Маракане 1964, најватренији Звездаши се боље организују и групишу у дну Северне трибине новог стадиона. Од тада навијање постаје све организованије, најватренији навијачи почињу да се друже и данима када није било утакмица, да се окупљају пре утакмица, осмишљавају нове песме, шију транспаренте и барјаке, појављују се први шалови и капе у црвено белим бојама, договарају се и заједно путују на гостовања… Седамдесетих година настаје права експанзија, број највернијих навијача је све већи, Север краси стотине црвено-белих застава, масовно се путује на сва домаћа и многа инострана гостовања… 1978. основана је прва организована група “Клуб навијача Црвене звезде Бошко Кајганић”…
Почетак осамдесетих донео је Северу нешто заиста ново – забрањено је уношење на трибине застава на копљу, али се повећао број људи који су носили шалове, све је више било транспарената и навијачке песме су биле све разноврсније и мелодичније. Ипак, права револуција догодила се 1986. – тада су основани Ултрас и Ред Девилс – две групе које ће уз годину дана касније настале Зулу Вориорс представљати језгро и навијачку авангарду. Убрзо се на Северу појављује велики број навијачких нових група. Организација северне трибине била је све боља и боља, али је међу вођама различитих група владала општа констатација да снага и потенцијал нису довољно искоришћени.
Настала је идеја за уједињењем свих група у једну навијачку групу. Састанак уједињења одржан је 7. 1. 1989. и тада је рођена јединствена група Делије Север. Делије убрзо постају бројна и организована група. Посебна пажња се посвећује организацији. Делије организовано прате Звезду на свим утакмицама у земљи и иностранству… Утакмице постају спектакли, праве се велике бакљаде, прве кореографије, непрестано осмишљавају нови транспаренти, заставе, развија маркетинг групе…
Деведесете доносе распад државе и рат. У помоћ српском народу лета 1991. кренуле су и Делије – велики број момака из прве екипе узео је учешће у рату, а многи од њих су и положили своје животе. Север их никада неће заборавити. Пропаст старе југословенске лиге, рат и тешки животни услови смањили су интересовање за спорт. Међутим, и поред тога Делије нипошто нису престале да постоје, не одступајући од својих начела. Дошло је у међувремену до смене генерација на Северу. У другој половини деведесетих Север се полако обнавља у виду бројности и организације. Ипак од две хиљадите Север вођен енергијом и ентузијазмом нових генерација све више напредује. Константним радом на развијању навијачке и звездашке свести, Север постаје још организованији… И поред тога што Црвена звезда нема резултате, поготово у европским такмичењима као у предратним годинама, нова генерација највернијих успева да подигне верност клубу на још виши ниво… Бројност је све већа, па чак и на малим утакмицама Север буде пун, атмосфера спектакуларна. Посебна пажња се посвећује оригиналности у свим навијачким сегментима… Из дана у дан, и из утакмице у утакмицу, на све начине доказује се љубав према клубу и чувена реченица једног оснивача Звезде “Клуб вреди онолико колико вреде његови навијачи”.
Делије Север
