Црвена звезда ће у суботу од 18 часова и 30 минута дочекати Вождовац у оквиру последњег кола домаћег шампионата, а само бод нас дели од освајања титуле. То би била пета титула у низу, и укупно 33. трофеј државног првака Србије за наш клуб, а Црвена звезда ће после 21 године имати прилику да у последњем колу то и озваничи.
Првенство НР Србије било је прво и једино под тим именом, одржано у сезони 1945/46, а већ тада, када је Црвена звезда освојила прву титулу било је много узбуђења. Последња и одлучујућа утакмица играна је у Београду 30. јуна, а Црвена звезда је савладала Железничар из Ниша са 4:1. На тај начин, Црвена звезда је заслужено освојила своју прву титулу првака НР Србије од свог постојања, и тај трофеј јој је омогућио и квалификације и учешће у првом државном првенству ФНРЈ у фудбалу. Црвена звезда је имала и најбољег стрелца финалног такмичења – у питању је био Јован Језеркић, који је постигао седам голова.
Завршно коло је одлучивало и у сезони 1951. при освајању друге шампионске титуле тима из Љутице Богдана. У последњем колу, 4. новембра, одлучивала је математика. Динамо је одиграо само нерешено – 2:2, у Београду против БСК-а, док је Звезда у „вечитом дербију” са Партизаном головима Томашевића и Живановића славила са 2:0. Како су Звезда и Динамо бодовно били изједначени, боља гол разлика датих и примљених голова (+3) одлучила је шампионску трку у корист „црвено-белих“. Београђани су тако тријумфално окончали једну од најдраматичнијих завршница у историји југословенских фудбалских првенстава.
Ни треће првенство које је Црвена звезда освојила у сезони 1952/53, није могло да прође без драме, јер је изабраницима Жарка Михајловића била потребна победа у последњем колу над Спартаком из Суботице. Наш тим је изашао на терен са јасним циљем и прегазио ривала резултатом 5:1, тако да убедљива победа другопласираног Хајдука над Партизаном у гостима (4:2) није помогла тиму из Сплита, пошто је Звезда завршила првенство са два бода предности.
Шеста шампионска титула клуба са „Маракане“ је освојена у сезони 1958/59. у једној од најзанимљивијих завршница у историји националних првенстава Југославије. Момци које је са клупе предводио Миша Павић, још од другог кола, нису испуштали водећу позицију. У последња четири кола, Партизан и Војводина су победили све ривале, али је у антологијском финишу сезоне и Црвена звезда предвођена неумољивим Бором Костићем, који је био убедљиво најбољи стрелац првенства (25) на крају заслужено освојила титулу државног првака.
Ново узбуђење виђено је када је Црвена звезда у сезони 1959/60. освојила седми наслов националног шампиона. Звезда је на крају шесте деценије прошлог века имала изузетан тим, у коме су главне перјанице били голман – велики Владимир Беара, голгетер Бора Костић и први ас Драгослав Шекуларац. Питање шампиона је решено у последњем колу, када су изабраници Мише Павића декласирали Слободу у Тузли и завршили сезону на првом месту, са бодом више од Динама.
Сезона 1980/81. била је следећа која нам је донела узбуђење на папиру, али у реалности је то било мање узбудљиво последње коло од претходно наведених. Разлог је био то што су црвено-бели имали два бода предности у односу на Хајдук и много бољу гол-разлику. Звездин тим предвођен нападачем Здравком Боровницом (12 голова) је у последњем колу одиграо нерешено у „вечитом дербију“ 1:1, али је и тим из Сплита одиграо на свом терену изједначено, тако да је разлика остала иста као и пред почетак последње рунде.
Сезона 1987/88 нам је донела ново велико славље у последњем колу. Црвена звезда је услела да освоји титулу у Никшићу, тако што је ремизирала са Сутјеском 2:2 и тиме избацила домаћина из елитног ранга.
Друга титула у новом миленијуму је донела изузетно занимљиву трку између вечитих ривала. Црвена звезда је у последње коло ушла са два бода предности у односу на црно-беле и испоставило се да је то било довољно за велико славље за тим који је са клупе предводио легендарни Славољуб Муслин. У последњем окршају у сезони Звезда је убедљиво савладала Милиционар са 4:1 на „Маракани“ и постала шампион државе за сезону 2000/01.
