Црвена звезда је у сезони 1974/75 наступала у Купу победника купова, а генерацији предвођеној четвртом Звездином звездом Владимиром Петровићем Пижоном и легендарним Душаном Савићем, мало је недостајало да стигне финала овог такмичења.
Прва препрека на Звездином европском путу, био је грчки Паок. Први сусрет одигран је у Грчкој, 18. септембра 1974. године, пред скоро 40 хиљада љубитеља фудбала. Након што је полувреме завршено без голова, домаћи су стигли до предности голом Терзанидиса у 67. минуту, што је уједно, био и једини гол на овом мечу, те је сусрет у Солуну завршен резултатом 1:0 у корист домаћих. Реванш је одигран 2. октобра, у Београду пред 50 хиљада верних навијача на Маракани. Као и у првом мечу, на полувремену није било голова, а у 58. минуту легендарни Владимир Петровић Пижон, довео је наше фудбалере до вођства. Након 90 минута, резултат је био 1:0 за Звезду, па су због укупног скора 1:1, морали да се играју и продужеци. Испоставило се да је то било довољно нашим фудбалерима, јер је у 103. минуту, Душан Савић погодио за 2:0 и тако одвео црвено-беле у наредну фазу такмичења.
Наредни противник нашег клуба, била је екипа Авенир Беген, из Луксембурга. Први меч играо се на гостујућем терену 23. октобра 1974. године, пред нешто више од хиљаду гледалаца. Већ у првом минуту, Шестић је начео мрежу домаћих, а само два минута касније, Филиповић је дуплирао предност наше екипе. Притисак наших првотимаца се наставио, па је тако Шестич поново успео да се упише у стрелце 29. минуту. У истом ритму настављено је и друго полувреме, па је тако Филиповић у 56. минуту постигао четврти гол за наш тим. У 62. минуту и Ратковић се уписао у листу стрелаца, а Шестић је у 73. минуту успео да упише хет-трик и постигне свој трећи гол на мечу, за фантастичних 0:6. Коначних 1:6 поставио је Синер у 76. минуту.
Реванш меч игран је 6. новембра 1974. године у Београду, а наши фудбалери наставили су са одличним играма. Поново је Звезда стигла до вођства у првих 60 секунди голом Филиповића, а већ у седмом минуту, Ратковић је дуплирао предност наше екипе. У 25. минуту и Шестић се уписао у листу стрелаца за велико вођство црвенио-белих. Иако је питање победника увелико било решено, наши првотимци су наставили и у другом полувремену са одличном игром, те је тако у 58. минуту Ратковић постигао свој други погодак, а четврти за Звезду на мечу. У 65. минуту Савић је погодио за 5:0, а у четири минута пре краја коначних 5:1 поставио је Дреш. Наш клуб је на тај начин изборио још једно европско пролеће.
Противник нашем клубу у четвртфиналу био је Реал из Мадрида. Први сусрет одигран је 5. марта 1975. године на стадиону „Сантиаго Бернабеу“, у Мадриду, пред око 100 хиљада гледалаца. У 34. минуту домаћин је повео голом Сантиљане, да би коначних 2:0 поставио Нецер у 65. минуту. Иако су Мадриђани имали позитиван резултат пред реванш, још ништа није био готово. Реванш меч одигран је 19. марта у Београду, на препуној Маракани, пред око 100 хиљада људи. Џајић је довео Црвену звезду до предности у 35. минуту, и тиме смањио укупан резултат на 2:1. Други гол за наш тим постигао је Огњен Петровић, са једанаестерца, у 55. минуту, и тиме изједначио укупан резултат. Интересантна чињеница јесте да је Огњен Петровић био голман, па је било необично што је управо он у регуларном делу добио прилику да изведе ударац са „креча“. До 90. минута није било промене резултата, а исто је било и након продужетака, те су победника морали да одлуче пенали. Погађали су редом Кери, Филиповић, Баралић, Савић, Огњен Петровић и Владимир Петровић и укупним резултатом 6:5 у пенал серији, црвено-бели су изборили пролазак у полуфинале.
У полуфиналу је Звезду чекао мађарски Ференцварош, а први меч игран је у Будимпешти, 9. априла 1975. године. Пред око 60 хиљада људи, Бранковитс је довео домаће у вођство у 44. минуту. То није омело наше фудбалере да наставе да играју добро, па је тако Савић поравнао резултат постигавши гол у 54. минуту. Коначних 2:1 за Ференцварош поставио је Магјар у 74. минуту сусрета. Реванш у Београду остао је упамћен као једна од најпосећенијих утакмица у историји Маракане. Тог 23. априла 1975. године, на трибинама се нашло око 110 хиљада верних заљубљеника у црвено-беле боје. Гости су стигли до предности у седмом минуту преко Пусзтаија, што је био и једини гол у првом делу игре.. У 50. минуту резултат је поравнао Кери, за велику радост на трибинама. Звезда је стигла до комплетног преокрета у 77. минуту голом Филиповића за потпуни делиријум на Маракани, али шест минута касније, Магјеси је погодио за 2:2, и тако са укупних 4:3 одвео Ференцварош у финале Купа победника купова.
За Црвену звезду су играли:
Огњен Петровић, Бошко Кајганић, Зоран Јеликић, Живорад Јевтић, Бранко Радовић, Михаљ Кери, Петар Баралић, Зоран Антонијевић, Братислав Ђорђевић, Драгослав Степановић, Радивоје Ратковић, Душан Савић, Владимир Петровић, Александар Панајотовић, Милош Шестић, Сеад Сушић, Драган Џајић, Зоран Филиповић, Драган Никитовић, Слободан Јанковић, Миле Новаковић, Душан Николић.
Тренер: Миљенко Михић.
