Црвена звезда у свом музеју има трофеј који је „зарадила“ првенствено подвигом у Шпанији поведивши славну Барселону у полуфиналу турнира, а легендарни Дијего Марадона је био у потпуности неутралисан на терену чиме је „бачена“ сенка на главну звезду шпанског тима.
Освајање турнира „Коста Верде“ (прев. „Зелена обала“) 1982. године још један је показатељ да су црвено-бели расположени за фудбалско надметање у Шпанији, јер је наш клуб већ током дугог историјата „доносио“ пехаре са ових простора. Спортинг из Хихона је домаћин овог турнира од 1962. године, који је преименован 1994. године и сада носи назив „Трофеј Вила де Хихон“. Поред освајача из Шпаније, велики број иностраних екипа је узео учешће на овом турниру, а међу освајачима су, поред наше Црвене звезде и екипе попут немачког Келна, холандског АЗ Алкмара, московског Спартака, италијанске Ђенове и португалске Виторије. Од клубова са ових простора, учешће на овом турниру је узео мостарски Вележ који је наступио 1973. године.
Црвена звезда се трофеја домогла 1982. године, када се наша екипа приказала у добром светлу шпанској публици победивши велику Барселону са предводником Марадоном, као и домаћина турнира у финалу – Спортинг из Хихона. Поред ових тимова, на турниру је учествовао и Реал из Овиједа. Први меч, Звезда је играла против Барселоне у полуфиналу. Наш тим је победио са 1:0, а једини стрелац за екипу Бранка Станковића био је Бошко Ђуровски у 27. минуту сусрета. Против Барселоне су од почетка меча играли: Симеуновић, Ђуровски, Милетовић, Рајковић, Милосављевић, Јањанин, Благојевић, Крмпотић, Репчић, Петровић и Савић. У игру су такође ушли Ђуровић и Шугар.
Према оценама шпанских новинара, наш тим је одлично играо у овој утакмици и у потпуности сломио отпор Барселоне. Шпанци су играли неповезано, без ритма и агресивности, а Звезда је доминирала у свим сегментима током овог меча. Редове гостију није успео да повеже чак ни један од најбољих фудбалера свих времена и звезда аргентинског фудбала, Дијего Армандо Марадона, који је у потпуности био немоћан у овом сусрету.
Црвена звезда је у финалу, осокољена партијом против Барселоне, играла против домаћег Спортинга из Хихона и забележила тријумф којим је наш клуб освојио сјајан пехар који краси витрине нашег музеја. Резултат на овом мечу је био 1:0, а наш тим је до предности дошао у другом делу игре аутоголом Кундија. Прилику да „нападну“ трофеј од самог старта сусрета су добили: Симеуновић, Ђуровски, Благојевић, Милетовић, Рајковић, Јањанин, Ђуровић, Петровић, Савић, Милосављевић и Репчић.
Подсећања ради, црвено-бели су у два наврата у склопу припрема наступали на овом „мини“ турниру. Пре освајања трофеја 1982, Звезда је први пут је играла 1979. године на овом такмичењу, а поред нашег тима су играли Моленбек из Белгије и домаћа екипа Спортинга из Хихона. Црвена звезда је 22. августа одмерила снаге са гостима из Белгије и изгубила 1:0. Шансу на овом мечу од самог старта добили су: Љуковчан, Јовановић, Крмпотић, Муслин, Јуришић, Николић, Благојевић, Петровић, Душан Савић, Боровница и Репчић. Наступили су још: Раде Савић и Филиповић. Наредног дана, наша екипа укрстила је копља са домаћином и одиграла добар меч, али је ипак поражена са 3:2. Голове за Црвену звезду постигли су Душан Савић и Златко Крмпотић, а наш тим наступио је у следећем саставу: Љуковчан, Крмпотић, Јовановић, Јуришић, Јовин, Муслин, Благојевић, Раде Савић, Петровић, Душан Савић и Репчић, док су шансу на овом мечу такође добили Филиповић, Стаменковић и Рајевац.
