У сезони 1978/79, Црвена звезда је остварила један од највећих успеха у својој историји, стигавши до свог првог европског финала Купа УЕФА.
Звезда је у прва два елиминациона кола успела да савлада најпре Динамо из Берлина, и то тако што је после пораза у гостима од 5:2 славила на Маракани са 4:1, а онда је прескочила и Спортинг из Хихона тријумфом од 1:0 и ремијем 1:1.
Следећа препрека био је енглески великан, екипа Арсенала. Први меч, играо се на стадиону Црвене звезде, по прохладном времену пред 50.000 навијача нашег клуба.
Тренер Црвене звезде, Бранко Станковић, чувени ,,Амбасадор“, определио се за следећи састав : Стојановић, Јовановић, Јовин, Муслин, Кери, Јуришић, Петровић, Благојевић, Савић, Шестић, Лукић.
Публика је понела игру Црвене звезде, која је силовито стартовала. Ишли су напади преко Јовановића и Керија. А онда се десио тренутак када је уследила експлозија на стадиону. Играо се 14.минут, по левој страни је продро Муслин, упослио Петровића, уследио је прелеп центаршут и скок Савића, у том тренутку се Муслин послужио руком, али као да је судија Заде осетио да ће акција бити крунисана голом, пустио је предност, а на одбијену лопту је натрчао Благојевић. Црвена звезда је повела, и настала је велика радост свих присутних на стадиону.
Уместо да гол понесе црвено-беле, тај погодак је унео малу несигурност. Арсенал је дошао до предаха. Нападима Оливија и Јанга, Енглези су успели да преузму теренску иницијативу. Црвена звезда је испустила прилику да увећа вођство. Резултатом 1:0 се отишло на одмор.
У наставку, ређале су се шансе на обе стране. Прво је Стандерленд пропустио шансу да са десетак метара изједначи резултат, када је Муслин правовремено одреаговао. Само минут касније, Шестић је имао фантастичну прилику да увећа предност, међутим шутирао је право у руке голмана Арсенала Џенингса. До краја меча, Црвена звезда је играла мирно и чувала резултат пред гостовање у Енглеској.
– Средњи ред остао је без снаге, то је разлог за пад у наставку. А да смо остварили 2:0 био бих миран. Гледао сам Арсенал, сумњам да би 2:0 могли да надокнаде. Овако, наша нада није ништа слабија од њихове – истакао је тренер Црвене звезде, Бранко Станковић.
Две недеље касније, Црвена звезда је била гост на Хајберију. После београдских 1:0, наш тим је отпутовао у Лондон, на реванш меч осмине финала Купа УЕФА. По веома хладном времену, и пред 52.000 гледалаца, Црвена звезда је остварила један од највећих успеха у својој историји, избацивши енглеског великана из даљег такмичења.
Шеф стручног штаба Бранко Станковић у реванш утакмици определио се за следећи састав: Стојановић, Јовановић, Крмпотић, Муслин, Кери, Јуришић, Петровић, Благојевић, Савић, Боровница, Милосављевић.
На Хајберију стадион полупразан 30 минута пре почетка, а пет минута пре првог звиждука судије Гунара Ериксона крцат. Са три узастопна офсајда, наши фудбалери су зауставили први налет Арсенала. Први озбиљан покушај на утакмици десио се у 22.минуту, када је Рикс упутио параболу ка голу Стојановића, који је сјајном интервенцијом послао лопту у корнер. Имала је Црвена звезда прилику да поведе преко Муслина, међутим, његов ударац са дистанце успео је да одбрани голман Арсенала Џенингс. На одмор се отишло без голова.
Тренер енглеског тима Тери Нил је одлучио да у игру уведе рековалесцента Мекдоналда. Стадион је грмео, а навијачи као да су осећали да су ово пресудни моменти за домаћина. Играо се 72. минут, када су играчи Арсенала искористили тренутак неопрезности одбране црвено-белих. После центаршута Хилија, Сандарленд се нашао на пет метара од гола и прецизним ударцем главом донео предност свом тиму. Кренуло се испочетка.
Публика је била у делиријуму, и то је био велики мотив играчима Арсенала да нападну гол Црвене звезде. А онда се десио тренутак одлуке.Играо се 88. минут, када је акцију започео Недељко Милосављевић који је одиграо дупли пас са Владимиром Петровићем, он петом проналази Благојевића, који је са леве стране центрирао у срце шеснаестерца. На ту лопту је натрчао Душан Савић и левицом је послао у рашље Арсеналовог гола.“А у Лондону – мук!” Култна реченица из филма Муње на најбољи начин описује атмосферу на Хајберију у тим тренуцима.Такође, остало је записано да су фудбалери Црвене звезде до гола стигли после 14 додавања, а да домаћини нису ни такли лопту. Наши фудбалери су до краја меча задржали резултат, који је остао запамћен као један од највећих у историји Црвене звезде.
Звезда је те године дошла до финала Купа УЕФА, победивши Вест Бромвич и Херту али је црвено-беле у финалу дочекала Борусија Мехенгладбах, која је била боља у двомечу 1:1 на Маракани, док је у Немачкој било 1:0 за Борусију.