Црвена звезда је у претходној сезони у свим такмичењима постигла укупно 82 гола, а о томе колико је готово сваки играч имао утицај у томе, говори чињеница да је њих 26, који су одиграли више од 90 минута, успело да се упише у стрелце.
У Суперлиги Србије постигли смо 68 погодака, у Купу Србије 11, а у Лиги шампиона 13. Дрес нашег клуба у претходној сезони носио је укупно 31 фудбалер (не рачунајући голмане), а о њиховој нападачкој инспирисаности говори број стрелаца – 26.
Први стрелац екипе је Ел Фарду Бен – постигавши 14 голова. Прати га Милан Павков са девет погодака (седам у првенству и два у квалификацијама за Лигу шампиона). Алекса Вукановић је постигао гол мање, али је за разлику од Бена и Павкова, успео да се упише у стрелце у сва три такмичења – дакле, погађао је и у Купу Србије. Вељко Симић, Антонио Томане и Ричмонд Боаћи постигли су по шест погодака.
Занимљив је податак да су и наши дефанзивци били голгетерски настројени током сезоне за нама. По три поготка постигли су штопери, Милуновић, Дегенек и Бабић и још једном демонстрирали да су прекиди, једно од важнијих оружја, за Црвену звезду.
У избор нису ушли фудбалери који су одиграли мање од 90 минута (Филип Стојковић, Марко Конатар и Секу Саного), као ни голмани, тако да само два играча која су одиграла више од једног меча, нису успела да постигну погодак. Ипак, Родић је допринос дао кроз асистенције (сећамо се сви оног центаршута против Јанг бојса за Алексу Вукановића у мечу у ком смо се пласирали у Лигу шампиона). Крстовић је одиграо свега 109 минута, па ни он није успео да се упише у стрелце, али је током каљења у Графичару у пролећном делу сезоне показао да поседује голгетерске способности.