У 75. години живота преминуо је Илија Петковић, доајен српског и југословенског фудбала, а легенде Црвене звезде су се присетиле каква је људска и спортска величина био чувени Петко.
Драган Џајић га се сећа као великог пријатеља.
– Позвао сам Миљка Ристића да се распитам о Петковићевом здравственом стању, али ми је после 45 минута јављено да је преминуо. Тешко ми је пало. Волели смо да се дружимо, да причамо о фудбалу и другим темама. Видели смо се пре петнаестак дана. Ко год га је познавао, није могао да га не поштује и не воли. Доносио је позитивну енергију, правио је добру атмосферу. Био је паметан и духовит човек и због тога је био омиљен у сваком друштву.
Присетио се Џајић играчких дана и сарадње на фудбалском терену са Петковићем.
– Жао ми је што никад није дошао у Звезду. Био је сјајан играч који се много жртвовао за српски и југословенски фудбал. Сећам се Европског првенства 1968. када је мало фалило да освојимо такмичење. Био је неприкосновен по десном крилу, одличан дриблер и мој цимер из тог времена. Тужан сам заиста због тога што нас је напустио – емотивно ће Џајић.
Владимир Петровић Пижон се у наративном тону опростио од свог великог пријатеља.
– Е мој Илија, отишао си код наших – Миљанића, Сантрача и Антића, поздрави ми их. Кажу, играте фудбал на неком бољем месту, а ја бих волео да сте овде. Била ми је част, а не срамота, бити ти измена на Светском првенству 1974. године. Био си пријатељ за све и велики весељак. Увек си имао виц више од других. Умео си да орасположиш играче кад им је најтеже – тврди Пижон.
Наш спортски директор Митар Мркела се присетио дана када је закорачио у сениорски фудбал и тога колико је улога Илије Петковића била важна у том тренутку.
– Потресао ме је одлазак Илије Петковића. То је човек који је много утицао на мене и моју каријеру. Кад сам дебитовао за ОФК Београд, ушао сам у игру уместо њега. Он је имао 36 година, а ја 16. Много сам научио од њега, био је сјајан фудбалер и капитен. Наше пријатељство је настављено и касније, кроз рад у Фудбалском савезу Србије. Илија је много дао нашем фудбалу, а ми то нећемо заборавити – емотивно ће Мркела.
Од Петковића се опростио и наш актуелни шеф стручног штаба Дејан Станковић.
– Тужна и непријатна вест о одласку нашег Илије Петковића, само нас је подсетила да дела остају иза нас заувек. Твоја дела ће памтити фудбалски свет, а ја између осталог и реченицу: “Мали, опусти се, дебитанти увек играју најбоље”. Хвала ти за сваку лекцију и сваки осмех. Почивај у миру – са сетом у гласу ће Станковић.
Потресла је вест Душана Савића о преминућу Илије Петковића.
– Памтићу га као великог човека, Србина и сјајног фудбалера. Ширио је добро расположење и позитивну енергију. На њега човек није могао да се наљути. Изненадило ме је што нас је напустио. Много ме је то потресло – истиче Савић.
Последњи поздрав Илији Петковићу послао је и Владимир Југовић.
– Велики губитак за наш фудбал, а пре свега за породицу Петковић. Ко год га је познавао, рећи ће вам да је био сјајан човек. Ове године је преминуо и Радомир Антић. Полако одлази стара гарда нашег фудбала – емотивно ће Југовић.
Сетио се Зоран Филиповић какав је играч био Петковић.
– Петковић је увек био страх и трепет на терену, знали смо то кад год смо требали да играмо против ОФК Београда. Касније смо сарађивали у Фудбалском савезу Србије. Напустио нас је велики човек. Још увек не могу да верујем да га нема – са сетом у гласу ће Филиповић.
Смрт Илије Петковића, потресла је и његовог пријатеља и бившег фудбалера Црвене звезде – Драгослава Степановића.
– Читам, гледам, листам штампу и још увек не верујем. Све се надам да је грешка и да ће се појавити његово озарено лице. Били смо сјајни пријатељи. Илија је био посебан. Душа и везивно ткиво за групу, клуб, а касније и феноменалан селектор за државу. Водили су га људског и несаломив дух. Био је свима на услузи, пожртвован и максимално емотиван. Хвала му за године пријатељства и нека му је вечна слава – истиче Степановић.
