Црвена звезда је на данашњи дан, 29. маја 1991. године била боља од Олимпика из Марсеља (0:0 – 5:3 пеналима) у финалу Купа шампиона и попела се на европски пиједастал. У драматичној завршници после 120 минута одлучивали су пенали коју су у голове претварали редом Просинечки, Бинић, Белодедић, Михајловић и Панчев док је Стеван Стојановић у првој серији одбранио ударац Амороса.
„Хоћете ли да играте како ви желите и да изгубимо или ћете играти како ја кажем и да освојимо Куп шампиона“ сад је већ легендарна реченица коју је тренер Црвене звезде Љуборми Љупко Петровић изрекао две недеље пре финала Купа шампиона у Барију. Свестан да је преваљен дуг пут и да је битније од свега попети се на победничко постоље, сјајни тренер је изненадио све поставком игре на „нулу“, предвидевши да ће највећи спрски клуб највише шанси да освоји пехар имати ако се дође до пенал рулета. И све је погодио.
Црвена звезда је до тада пленила игром, имала је велике мајсторе у Дејану Савићевићу, Роберту Просинечком, Дарку Панчеву и осталим играчима сјајних офанзивних моћи. Међутим, проценио је Љупко све врлине и мане свог тима, снагу Олимпика у „троуглу“ Водл-Пеле-Папен и одлучио је да спречи убацивања лопте преко последње линије одбране.
У првих 15-так минута Звезда је још и успевала да припрети, међутим, после шута Бинића углавном је Олимпик покушавао да пронађе пукотину у одбрани Звезде, али су Белодедић и Најдоски, уз помоћ остатка екипе одиграли дефанзивно без грешке. Колико је тренер Француза Рајмон Геталс био тврдоглав око Драгана Стојковића сведочи и последњих 10 минута продужетка, када је пету Звездину звезду послао на терен. Пикси је створио две озбиљне прилике за Олимпик али је срећом остало и после 120 минута 0:0.
Одлука је донета извођењем пенала. Просинечки је погодио мрежу Олмете ударцем десно полувисоко, а већ у првој серији Стојановић скоком удесно брани ударац Мануела Амороса. Испоставиће се да је то одлучило. Погађали су редом Бинић (исто као Просинечки), Бернар Казони (одмерено, у десну малу мрежу), Белодедић (по земљи, у сâм доњи леви угао), Папен (исти правац, мало више и снажније него Белодедић), Михајловић (доле десно, пошто је ископао приличну количину земље) и Мозер (елегантно у десни угао).
Прилику за тријумф имао је Дарко Панчев, освајач Златне копачке гађао је близу средини гола, али је шутирао снажно и ухватио Олмету у раскораку, довољно за највећу радост у историји клуба. Двадесет хиљада навијача на стадиону „Свети Никола“ и милиони широм Србије и света добило је најлепши поклон. Остаће упамћено да се у Барију 29. маја 1991. године Црвена звезда попела на кров Европе против Олимпика из Марсеља 0:0 – 5:3 пеналима, успешно завршавајући један петогодишњи пројекат.
Црвена звезда – Олимпик 0:0 – пеналима 5:3
Стадион: „Свети Никола“ у Барију. Гледалаца: 56.000. Судија: Тулио Ланезе (Италија). Стрелци из пенала: Просинечки, Бинић, Белодедић, Михајловић, Панчев за Црвену звезду, а Казони, Папен, Мозер за Олимпик. Жути картони: Маровић, Михајловић, Бинић (Црвена звезда), Боли (Олимпик).
Црвена звезда: Стојановић, Југовић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић (од 85. Стошић), Бинић. Тренер: Љубомир Петровић.
Олимпик Марсељ: Олмета, Аморос, Ди Меко (од 111. Стојковић), Боли, Мозер, Жермен, Козони, Водл, Папен, Ају, Фурније (од 72. Веркрис). Тренер: Рајмон Геталс.
Пут до Барија – Скок преко „скакаваца“ до славе
Црвена звезда је до трофеја Купа шампиона дошла без пораза. Мало ко је очекивао после ремија са Грасхоперсом у Београду (1:1) да ће југословенски шампион у тој сезони досећи врх. Кецле је туширао Маракану, а само је Бинић успео да матира Брунера у мечу где Звезда није блистала али је промашила неколико добрих прилика.
Црвена звезда – Грасхоперс 1:1 (1:1)
Београд, 19. септембар 1990. Стрелци: Бинић у 44. за Црвену звезду, а Кецле у 17. минуту за Грасхоперс. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 60.000. Судија: Карло Лонги (Италија).
Црвена звезда: Стојановић, Радиновић (од 80. Шабанаџовић), Маровић, Југовић, Белодедић, Василијевић, Просинечки, Стошић, Панчев, Савићевић, Бинић.
Грасхоперс: Брунер, Мајер, Гемперле, Грем, Колер, Гретарсон, Видекер, Сутер, Кецле (од 85. Вега), Бикел, Де Висенте.
На грешкама се учи, у раду је спас. И то је максима коју је тренер Љупко Петровић усадио свима, посебно играчима којима је мењао менталитет из дана у дан. Уместо године коју су појели “скакавци”, навијачи Црвене звезде су гледали брутално гажење “скакаваца” из Швајцарске. Дарко Панчев је голом, па са два изнуђена пенала које је рализовао Просинечки, а затим и акцијом коју је завршио Душко Радиновић био та локомотива која је повукла Звездин воз до победе од 4:1 и пласмана у друго коло.
Грасхоперс – Црвена звезда 1:4 (0:1)
Цирих, 3. октобар 1990. Стрелци: Кецле у 62. за Грасхоперс, а Панчев у 12, Просинечки у 48. и 84. (оба из пенала) и Радиновић у 59. минуту за Црвену звезду. Стадион: Хартрум. Гледалаца: 28.000. Судија: Хозе Сантош (Португалија).
Грасхоперс: Брунер, Мајер, Гемперле, Грем, Колер, Гретарсон, Штрудел, Сутер, Кецле (од 70. Хацлер), Бикел (од 60. Сфорца), Де Висенте.
Црвена звезда: Стојановић, Радиновић, Василијевић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Стошић, Панчев, Савићевић (од 56. Југовић), Бинић.
Глазгов Ренџерс је био ривал у другом колу. Шкоти су током лета направили “дрим тим” од енглески, шкотских и холандских репрезентативаца и имали су велике аспирације. Међутим, на пуној Маракани и без повређеног Дејана Савићевића, наш тим је одиграо маестрално, победио је уверљиво 3:0. Радиновић је голом у раној фази меча донео сигурност, Просинечки и Панчев су у наставку запечатили судбину “ренџера”.
Црвена звезда – Глазгов Ренџерс 3:0 (1:0)
Београд, 24. октобар 1990. Стрелци: Радиновић у 8, Просинечки у 66. и Панчев у 74. минуту. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 80.000. Судија: Жоел Кињу (Француска).
Црвена звезда: Стојановић, Радиновић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Стошић, Панчев, Југовић (од 89. Момчиловић), Бинић.
Глазгов ренџерс: Вудс, Стивенс, Манро, Гоф, Спекмен, Браун, Стивен, Фергусон, Волтерс, Џонстон, Хуистра (од 73. Мекојст).
Знали су у Љутице Богдана какав их пакао чека на “Ајброксу” у реваншу без обзира на предност од 3:0. Предвидео је Петровић да ће Шкоти одустати од игре и да ће дугим лоптама са више нападача покушати да надокнаде предност. Мудро је појачао последњу линију са петорицом играча, с тим да је Белодедић играо либера. Ни повреда голмана Стојановића није пореметила наш тим, кад је у другом делу Панчев постигао мајсторски погодак све је било решено. “Ренџери” су само успели да изједначе.
Глазгов ренџерс – Црвена звезда 1:1 (0:0)
Глазгов, 7. новембар 1990. Стрелци: Мекојст у 79. за Глазгов, а Панчев у 53. минуту за Црвену звезду. Стадион: Ајброкс парк. Гледалаца: 25.000. Судија: Бо Карлсон (Шведска).
Глазгов ренџерс: Вудс, Стивенс, Манро, Гоф, Спекмен (од 57. Низбет), Браун, Стивен, Додс (од 46. Робертсон), Мекојст, Хетли, Волтерс.
Црвена звезда: Стојановић (од 46. Калуђеровић), Радиновић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Стошић, Панчев, Југовић (од 89. Јурић), Бинић.
Звезда је презимила, управа је довела Синишу Михајловића у рекордном трансферу, а клуб се темељно припремао за четвртфинални двомеч са Динамом из Дрездена, тада изузетно јаким клубом из Источне Немачке. Звезда је испалила три плотуна у мрежу Келера и убедљивом победом од 3:0 трасирала пут у полуфинале. Просинечки и Бинић су већ до полувремена донели лепу предност коју је увећао Дејан Савићевић.
Црвена звезда – Динамо Дрезден 3:0 (2:0)
Београд, 6. март 1991. Стрелци: Просинечки у 22, Бинић у 43. и Савићевић у 57. минуту. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 80.000. Судија: Алексеј Спирин (Русија).
Црвена звезда: Стојановић , Радиновић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Михајловић, Просинечки,Југовић, Панчев (од 89. Стошић), Савићевић, Бинић.
Динамо Дрезден: Келер, Шеслер, Либерам, Траутман, Битнер, Керн (од 49. Вегенхаус), Штибнер (од 75. Алиеви), Хауптман, Ратке, Реслер, Гичов.
Црвена звезда је подизала ниво форме, играла је модерно, брзо и ефикасно али реванш у Дрездену почео је голом Гичова. Нервоза је кратко трајала јер је наш тим брзо преузео све ствари у своје руке, ређале су се прилике а преокрет је виђен тек у наставку кад су Савићевић и Панчев завршавали лепе акције. Навијачи Динама су правили нереде, па је судија Аладрен у 79. минуту прекинуо трајно меч који је касније службено био регистрован 3:0.
Динамо Дрезден – Црвена звезда 1:2 (1:0) – прекид у 79. минуту
Дрезден, 20. март 1991. Стрелци: Гичов у 2. за Динамо, а Савићевић у 52. и Панчев у 69. минуту за Црвену звезду. Стадион: Рудолф Харбиг. Гледалаца: 15.000. Судија: Емилио Соријано Аладрен (Шпанија). Меч службено регистрован 3:0 за Црвену звезду.
Динамо Дрезден: Келер, Шеслер, Либерам, Траутман, Битнер, Хауптман, Штибнер, Пилц, Шолц, Реслер (од 56. Минге), Гичов (од 56. Алиеви).
Црвена звезда: Стојановић , Радиновић (од 70. Маровић), Михајловић (од 75. Стошић), Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Југовић, Панчев, Савићевић, Бинић.
Бајерн је те сезоне словио за једног од три највећа фаворита за освајање Купа шампиона. Међутим, Црвена звезда је у најбољој партији те сезоне прекинула низ Бавараца од 43 узастопна европска меча без пораза у Минхену и головима Панчева и Савићевића славила 2:1. Први меч полуфинала боље су отворили Немци јер су повели преко Волфарта али све остало било је у знаку нашег тима. Местрално вођени са клупе, Звездини асови су игром декласирали ривала и права је штета што нису убедљивије славили.
Бајерн – Црвена звезда 1:2 (1:1)
Минхен, 10. април 1991. Стрелци: Волфарт у 34. за Бајерн, а Панчев у 45. и Савићевић у 70. минуту за Црвену звезду. Стадион: Олимпијски у Минхену. Гледалаца: 65.000. Судија: Хуберт Форстингер (Аустрија).
Бајерн: Ауман, Ројтер, Флиглер, Колер, Аугенталер, Ефенберг, Бендер (од 78. Штрунц), Швабл, Волфарт, Тон (од 78. Циге), М. Лаудруп.
Црвена звезда: Стојановић , Радиновић, Маровић, Југовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић (од 88. Стошић), Панчев, Савићевић, Бинић (од 89. Тошић).
Љупко Петровић је с правом страховао пред реванш у Београду стално понављајући да су “Немци – Немци”, да се неће предати и да Звезда пред препуном “Мараканом” мора да надмаши издање из Минхена ако жели у финале. И бриљирао је наш тим, голом Михајловића је водио у првом делу, из егзибиционизма и жељом за самоистицањем није дотукао надиграног противника. Казна је брзо уследила, Аугенталер и Бендер су направили преокрет у наставку. Уследила је најдраматичнија завршница утакмице у историји, на енергији публике, уз помоћ среће “небо се отворило”. После центаршута Михајловића, неспретне интервенције Аугенталера, нека друга сила водила је лопту преко шокираног Аумана у мрежу за 2:2 и пласман у историјско финале са Олимпиком.
Црвена звезда – Бајерн 2:2 (1:0)
Београд, 24. април 1991. Стрелци: Михајловић у 25, Аугенталер (аутогол) у 89. за Црвену звезду, а Аугенталер у 62. и Бендер у 66. минуту за Бајерн. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 80.000. Судија: Бруно Галер (Швајцарска).
Црвена звезда: Стојановић , Радиновић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Југовић, Просинечки, Михајловић, Панчев (од 89. Стошић), Савићевић, Бинић (од 89. Момчиловић).
Бајерн: Ауман, Швабл, Бендер, Грахамер, Аугенталер, Ефенберг, Штрунц, Ројтер, Волфарт, Тон, М. Лаудруп.
