Црвена звезда је у 75-годишњој историји имала бројне асове, о њима су се писали на хиљаде текстова, књиге, снимали филмови. У овим временима, отишли смо у архиву Југопапира, извадили поједине текстове из историје које ћемо вам у данима пред нама у целости преносити подсећајући се неких давних времена и појединаца који више нису са нама. Тренер нашег тима Дејан Станковић је те 1997. године имао само 19 година, али је крупним корацима у Црвеној звезди крчио пут ка звездама а о томе сведочи и текст у листу „РТВ Ревија“.
Децембар 1997: Новопечени репрезентативац и нова „Звездина“ звезда, иако има тек 19 година. Када се буду сводили рачуни овогодишње фудбалске сезоне сигурни смо да ће се име Дејана Станковића, младог фудбалера „Црвене звезде“, наћи у самом врху.
Зато има више разлога.
Деветнаестогодишњи Дејан, рођен 11. 9. 1978. године, већ је другу сезону права узданица „црвено-белих“ и захваљујући његовим сјајним играма ове сезоне „Звезда“ поново јуриша на „дуплу круну“ првенство и куп.
Његове добре игре нису остале незапажене онима који воде наш репрезентативни фудбал. И као признање дошао је позив да се прикључи осталим репрезентативцима на припремама за утакмице баража са Мађарима.
Било је то велико признање за њега самог али и за стручни штаб нашег најтрофејнијег клуба „Црвену звезду“. И поред жарке жеље да обуче репрезентативни дрес у првој утакмици у Будимпешти Станковић је сусрет посматрао са трибина. У реванш-сусрету седео је на клупи за резервне играче и сваког тренутка био спреман да ускочи у тим. Али…
– Жеља ми се није остварила. Ипак, верујем да ускоро хоће. Пред одлазак у Париз наш најбољи тим имаће неколико пријатељских утакмица, и тада верујем да ћу добити шансу. Не желим да звучим нескромно али Француска је моја велика шанса и ако добијем прилику да понесем дрес са југословенском тробојком искористићу је на најбољи начин – говорио је нова „Звездина“ узданица
Ватрено крштење
Дејан Станковић је од једанаесте године прошао све селекције: пионирску, кадетску, омладинску. Носио је и дрес младе репрезентације Југославије.
– Остао је само онај најдражи „А“ репрезентације. Било би лепо да сам „ватрено крштење“ доживео против Мађара на Маракани и пред „делијама“, али, морам да будем стрпљив. Ја знам да је савезни селектор желео да укаже поверење играчима који су изнели на својим леђима ове дуге и тешке квалификације. Морам да одам велико признање својим старијим друговима: Предрагу Мијатовићу, Драгану Стојковићу, Дејану Савићевићу, Ивици Краљу, Владимиру Југовићу и осталим репрезентативцима, јер су нам вратили веру у боље фудбалске дане.
• Кад будете заиграли за репрезентацију са ким бисте волели да играте?
– Са мојим клупским другом Зораном Јовичићем! Ми се добро познајемо из „Звезде“. Он је, иначе, наш капитен, а ја сам му заменик. И на припремама смо цимери. Међутим, верујем да бих се добро слагао и са осталим репрезентативцима.
Рано почео
• Као врхунски спортиста Дејан Станковић има мало времена за друге ствари осим за фудбал. Како изгледа један његов дан?
– Обично устајем око девет сати. Онда почињем тренинг, па одмор, па опет тренинг. Кад човек дневно проведе пет-шест сати на стадиону није му ни до чега другог. Врхунски фудбал нема милости. Ко може да издржи тај темпо остаје, а ко не може отпада. Сада, у време такмичарске сезоне, мој дневни режим је нешто измењен, али и даље све се своди на тренинге, припремне утакмице и првенствене наступе. Због тога што сам кандидат за репрезентацију имам и додатне обавезе да стално будем у доброј форми и да тако будем у Сантрачевом нотесу.
Своју спортску каријеру Дејан је отпочео са рекордима. Са шеснаест година и пет месеци дебитовао је за први тим „Црвене звезде“ против „ОФК Београда“ (2:1 за „Звезду“) и тако постао најмлађи „црвено-бели“ ас који је обукао дрес првог тима. На овом му може позавидети и легенда југословенског фудбала Драган Џајић, који истиче да је Дејан фудбалер са великим потенцијалом.
Дејан Станковић сваки слободан тренутак проводи с породицом. Његов отац Борислав, иначе прецизни механичар, редовно прати „Звездине“ утакмице, има чак посебну свеску у коју лепи све текстове о свом сину. Велику подршку има од мајке Драгице, која је по струци часовничар и млађег брата Синише, верног навијача „црвено-белих“.
Пажњу фудбалске јавности скренуо је прошле године у утакмици против немачког „Кајзерслаутерна“ у Купу купова.
– Немце смо потпуно надиграли на Маракани. А тај исти тим сада убедљиво води у немачком шампионату. Према томе, ако оцењујемо наше шансе на Светском првенству у Француској, не би требало да стрепимо од „панцера“. Наш садашњи тим није ништа слабији од немачког. А што се тиче преостала два тима САД и Ирана предност је на нашој страни – оценио је наше шансе у Француској нова звезда југословенског фудбала Дејан Станковић.
Аутор: З. Јакшић (РТВ ревија, 1997.)