Полусезона у којој је доминантно освојена јесења титула у Суперлиги са 11 бодова предности, обезбеђен пласман у четвртфинале купа Србије и играна групна фаза Лиге шампиона била је још једна која ће се памтити у историји Црвене звезде, истиче Милан Борјан, најбољи играч тима у 2019. години у избору играча нашег клуба.
– Била је тешка година, напорна полусезона, али радосна јер смо много успеха и среће донели нашим навијачима. Можемо само да будемо поносни на јесењи део, на толико бодова предности над ривалима, новој Лиги шампиона коју смо играли. Идемо сада на одмор и од јануара, Боже здравље да се добро припремимо и нападнемо дуплу круну – уверавао је Борјан.
Маракана не памти моменат из 23. минута меча са Чукаричким јер ниједан голман као Борјан није добио такве овације а после примљеног гола са центра.
– Специфичан моменат, нестваран јер заиста ја за живота нисам видео и чуо да су навијачи некоме скандирали име после онаквог примљеног гола. Још једном су ме ганули, оборили с ноги и хвала им на томе, а ја ћу дати све од себе да им и наредне године доносем успеха, среће и осмеха. Момку из Чукаричког свака част, али десило се шта се деслио, шеф тражи да стојим високо и пратим задњу линију. Важно је да је наша екипа показал карактер, да је стала уз мене, вратила резултат па смо сви заједно задовољни отишли на заслужени одмор.
Наш голман је имао и лично успешну годину, бранио је феноменално у континуитету за клуб и селекцију Канаде.
– Здравље ме послужило, одиграо сам заиста прегршт утакмица са Звездом и репрезентацијом, путовао сам много. Стигао ме умор, а све је то слатка мука. После одмора настављамо истим путем, да освојимо дуплу круну и да уђемо поново у Лигу шампиона – нада се Милан.
Црвена звезда је од 9. јула одиграла 36 утакмица: 20 у Суперлиги Србије, две у националном купу и 14 у квалификацијама и групној фази Лиге шампиона. На домаћој сцени наш клуб је наставио са апсолутном доминацијом, освојио је јесењу титулу са 11 бодова предности у односу на Партизан. Остварили смо 18 победа, реми и пораз, освојили 55 бодова уз гол разлику 45:13. Свих 10 утакмица на стадиону „Рајко Митић“ смо решили су воју корист! Голове у Суперлиги Србије за наш клуб постизало је укупно 16 играча уз два аутогола (Грабеж – ТСЦ и Текијашки – Спартак): Ел Фарду Бен девет, Милан Павков седам, Алекса Вукановић и Антонио Томане по четири, Марко Марин и Матео Гарсија по три, Милан Јевтовић, Вељко Симић и Милош Вулић по два, Немања Милуновић, Жандер Сантана, Ричмонд Боаћи, Марко Гобељић, Хозе Кањас, Милош Дегенек и Бранко Јовичић по један.
Победама над Трепчом (8:0) и Мачвом (1:0) наш клуб се пласирао у четвртфинале Купа Србије и тако остао на путу за оба домаћа трофеја. У купу смо постигли девет голова: Вељко Симић четири, Ричмонд Боаћи, Раџив Ван ла Пара, Алекса Вукановић, Милош Вулић и Антонио Томане по један.
Посебан печат полусезони дале су квалификације за Лигу шампиона где је наш клуб био трећи најуспешнији у “Стази шампиона” са две победе, пет ремија и поразом, уз гол разлику 10:8. До друге узастопне Лиге шампиона наш тим редом је отиписивао: Судуву (0:0, 2:1), ХЈК Хелсинки (2:0, 1:2), Копенхаген (1:1, 1:1 – пеналима 8:7) и у плеј-офу Јанг Бојс (2:2, 1:1). У групној фази побеђен је Олимпијакос у Београду 3:1, доживљени порази по два пута од Бајерна и Тотенхема. У одлучујућем мечу за останак у Европи и на пролеће, наш тим је био поражен од Олимпијакоса 1:0. У квалификацијама и групној фази Лиге шампиона стрелци 13 погодака били су: Ричмонд Боаћи четири, Милан Павков два, Милош Вулић, Немања Милуновић, Алекса Вукановић, Милош Дегенек, Матео Гарсија, Душан Јованчић и Марко Марин по један.
