Почетак нове сезоне и први контролни мечеви донели су и новог капитена. Привилегију да саиграче у нове изазове поведе са капитенском траком стекао је Марко Марин.
Фудбалски мађионичар нову углогу је прихватио као част, али свестан обавезе коју она са собом носи.
– Срећан сам због прилике да на терену водим овакву екипу. Нисам очекивао да ће ми шеф указати поверење, али сам и прошле сезоне био међу вођама екипе, старијим и искуснијим играчима. Са друге стране, тим не води само један играч, много нас може да преузме одговорност. Милијаш и Вујадин су одлично водили екипу, били су добри капитени и извукао сам поуке из њиховог лидерства – рекао је Марин.
Уз капитенску траку Марин је од Милијаша преузео и „десетку“.
– Није било дилеме по питању броја, десет сам носио на леђима и у Вердеру и Олимпијакосу. То ми је омиљени број, а и сам по себи има тежину, велика је ствар носити десетку. Као мали сам имао Савићевићев дрес са овим бројем.
Контролне утакмице донеле су и нове улоге играчима на терену као и промене у систему игре.
– Тестирамо различите системе игре. Нећемо дозволити противнику да лако направи анализу наше игре и да унапред буде спреман за све што га очекује. Играм по левој страни, али нисам класично крило, улазим у средину, не стојим на линији као наше десно крило. Мењањем позиције са Иванићем и Јованчићем и тако стварамо додатни проблем ривалу. Стил игре зависи и од противника, систем који играмо је више 4-3-3 него 4-2-3-1. Са два крила, две осмице, две десетке. У таквом систему има прегршт могућности, лекше је играти пресинг, имамо више комбинација у офанзиви и евентуалних ротација. Волим да сам у средини, да чешће имам лопту, али и са крила често улазим у средину и остављам беку простор по боку.
После две недеље припрема, наши фудбалери су на пола пута од овосезонске премијере. Прва искушења црвено-беле очекују против Судуве у првом колу квалификација за Лигу шампиона, а потенцијални ривал у другом колу је бољи из двомеча Хелсинкија и Торшвана.
– О квалитету не би требало ни да причамо, али најтежа ствар је што су ривали у јеку такмичења. Пријатељске које сад играмо зато имају велики значај и битне су да кроз њих уђемо у ритам. Тренирамо интензивно, али последњих 10-15% до врхунца форме се стичу кроз утакмице. Екипе са којима ћемо играти у прва два кола су у пуној снази док нама недостаје још до жељеног нивоа.
Традиција кроз европске квалификације је на Мариновој страни, па се наш офанзивац нада новом у низу успеха.
– До сад сам увек пролазио квалификације, са Вердером и Олимпијакосом. Надам се да ће тако бити и ове сезоне. Дуг је пут, осам утакмица је пред нама и свашта може да се деси, али верујемо у наш квалитет и мислим да имамо реалне шансе да уђемо у групну фазу Лиге шампиона. Минимални циљ нам је Лига Европе.
Луцидни офанзивац имао је конкретне аргументе на критике по питању тимских издања у завршници претходне сезоне.
– Лако је рећи да смо изгледали истрошено, али не треба заборавити да смо освојили титулу и играли финале купа. Наравно, нисмо све утакмице одиграли одлично и знамо да је доста фалило у поређењу са првим делом сезоне. Ипак, не дозвољавам да се игра представи као толико лоша. Финале Купа Србије је једна утакмица, нисмо је одиграли добро и свакако да ћемо знатно боље играти ове јесени. Имали смо прегршт добрих утакмица, Раднички се у утакмици која је за нас била као финале није питао ништа, Партизан у плеј-офу такође. Ипак, сигуран сам да ћемо у квалификацијама бити још бољи, а кључ је да вратимо агресивност. Желимо да ривали не буду срећни што им је Црвена звезда противник, да играмо тврдо, али и ефикасно.
Поглед уназад и одлука да остане у Љутице Богдана, упркос интересовању клубова већ после шест месеци у црвено-белим редовима, измамили су осмех код Марина.
– Све сам урадио како је требало. Да сам отишао не бих узео титулу и срце ми не би било пуно. Срећан сам, а и у клубу су задовољни. Очекују нас нови изазови и жеља ми је да поново доживим Лигу шампиона на Маракани. Од тога нема ништа лепше, играчи који су играли знају, а пренели смо утиске и новим играчима. Нешто слично је тешко доживети у каријери. Задовољан сам и животом у Београду, а у клубу све функционише како треба. Срећан сам ван терена, а то се одражава и на игру. Не размишљам о одласку, циље је јесен у Европи, а уверен сам да имамо квалитет да то остваримо.
Марин је направио паралелу и измежу Црвене звезде и Челсија, некадашњег клуба.
– Челси се такмичи на вишем нивоу, стадион је пун на свакој утакмици и све је веома озбиљно. Са друге стране Звезда је у последњем периоду доста напредовала. Види се жеља руководства да буде у корак са најбољим европским клубовима, улаже се у инфраструктуру, играче… Сматрам да смо на добром путу.
Управо пријатељски дуел са Зенитом биће прилика да Марин сретне Бранислава Ивановића, саиграча из периода проведеног у Лондону.
– Радујем се том сусрету. Идеална прилика да покушам да га наговорим да дође у Звезду. Волео бих да успем у томе.
Доласци и одласци играча једна су од главних тема током лета, па се Марин осврнуо и на растанак Црвене звезде и Милана Павкова.
– Помешане су емоције, недостајаће нам као играч и особа, али је ово била идеална прилика да оде у иностранство и заради новац. Сви га воле и срећни су јер је пробудио интересовање клубова широм света после сјајне сезоне. Желим му да настави у истом стилу и да постигне још сијасет погодака – рекао је Марин.