Победа цррвено-белих у Земуну донела је мирнији одлазак на репрезентативну паузу шампиону Србије, али и потврдила карактер чете Владана Милојевића која се још једном показала снагу у најтежим моментима.
Фудбалери Црвене звезде у Горњој вароши имали су захтеван задатак, да после гостовања у Паризу све мисли преусмере на домаћу позорницу, а посао на путу до три бода отежао им је гол Стојковића. Ипак, клуб из Љутице Богдана погоцима Јовељића и Павкова преокренуо је резултат и уписао десету првенствену победу.
У дуелу 11. кола само је потврђено да посао против Милојевићевог тима није готов после првог поготка, а претходно су се у исто уверила још три суперлигаша. Први је на својој кожи психолошку снагу црвено-белих осетио Чукарички 26. новембра 2017. године, кад је предност домаћину на Бановом брду обезбедио Мићин, а Боаћи са два поготка однео цео плен у комшилук.
Три месеца касније у Суботици је Спартак доживео сличну судбину. Ђуричин је матирао Борјана, а двоструки стрелац, Родић, већ до полувремена потопио лађе домаћина. Војводина је, такође, осетила разочарање које доноси преокрет, 13. маја у Новом Саду. Арсић је донео предност свом тиму, али су Радоњић и Милић потписали победу Црвене звезде.
Преокрет, али после продужетка, црвено-бели су успели да оставре и на интернационалној позорници и то у дуелу за другу јесен у Европи на гостовању Спартаку у Трнави. Осим потпуних преокрета вредни помена су и поједини ремији. Пре свега онај у Салцбургу где је Звезда надокнадила два гола заостатка и изборила пласман у групну фазу Лиге шампиона.
Осврт на резултате не оставља дилему и јасно потврђује да је психолошка снага нашег тима веома значајно оружје.