пише: Жарко Дапчевић – Даба
Златним словима у историји Црвене звезде остаће уписан 29. март 1979. године, дан када су наше кошаркашице у Шпанији у Ла Коруњи победиле мађарског првака екипу БСЕ са 97:62 и тако постале првакиње Европе у клупској кошарци, прва титула шампиона Европе за СД Црвена звезда.
Женски кошаркашки клуб Црвена звезда је један од најтрофејнијих клубова у СД црвена звезда и ово је прича о походу на титулу шампиона Европе 1979. године, када су сјајне кошаркашице освојиле триплу круну у свега неких десетак дана и заувек себе уписале најзлатнијим словима у историју југословенске, српске и звездине кошарке.
Звезда је већ била троструки узастопни првак када је те зиме кренула у поход на Куп шампиона 1978/1979. Била је слободна у прва два кола и стартовала је од четвртфиналне групе где су са њом биле екипе Клермн-Ферана Кик из Француске, те ГБЦ (Сесто Сан Ђовани) из Италије као и АЗС (Познањ) из Пољске.
Прву утакмицу у четврфиналној групи Звезда је играла против Француске екипе Кик-а ,у Пиониру у Београду 11. јануара 1979. године пред око 1000 гледалаца, Црвена звезда је славила са 77:69. Већ на самом старту утакмице Звезда је почела одлично и фуриозно и направила солидну разлику од 13 разлике, 24:11 . У том ритму се наставило сво до краја полувремена. У другом полувремену Француске кошаркашице су заиграле мало ангажованије, па су се и приближиле на свега четри поена разлике 53:49, то је био 27. минут игре. Звездине кошаркапице су се након овога тргнуле и поново су повећале разлику на десетак поена предности, али их је задесио пех да је Јасна Милосављевић морала због пет личних грешака на клупу па су се до краја меча више ангажовале око чувања предности. Најефикасније код Београђанки су биле Ђурковић са 30 и Пекић са 19 поена, док код гостију су то биле Вејмен са 27 и Жоли са 16 поена. Тимови су наступали у следећим саставима:
Црвена звезда: Милосављевић, Ковачевић, Г. Вукмировић, Митић, Мрђеновић, А.Вукмировић, Ђурковић, Бацановић, Калић, Пекић.
КИК: Борг, Жоли, Салоа, Сент Кроа, Симонети, Ситрон, Нелсон, Вејмен, Бозеро.
Другу четвртфиналну утакмицу кошаркашице Звезде су одиграле 18. јануара 1979. године у Италији против екипе ГБЦ-а и забележиле веома важну победу од 69:67. Јунак овог меча и кошаркашица која је једноставно била незаустављива и нерешива енигма за противника је била Зорица Ђурковић. Наслови у тадашњим новинама су били пуни хвале о овој сјајаној кошаркашици те су је упоређивали са Кићановићем, Славнићем, толико их је њена игра подсећала на ове сјајне асове. Звезда је овом победом на госујућем терену направила веома битан корак ка полуфиналу Купа шампиона. Није мала ствар победити италијанску екипу и то на њиховом буњишту. Али Звезда предвођена сјајном Ђурковићевом је то направила. Најефикасније код Звезде су биле Ђурковић са 31 и Милосављевић, Митић и А.Вукмировић са по 8 поена, док код домаћина су то биле Тонели са 26 и Боцоло са 12 поена. Тимови су наступали у следећим саставима:
ГБЦ: Тонели, Боцоло, Ћаћа, Батистела, Рене.
Црвена звезда: Милосављевић, Митић, Вукић, А.Вукмировић, Калић, Пекић, Ђурковић, Мрђеновић.
Следећу утакмицу Црвена звезда је поново гостовала 25. јануара 1979. године овога пута у Пољској против екипе АЗС из Познања, где је такође забележила изузетно важну победу и још једну на гостовању, савладан је пољски представник са убедљивих 98:71. Кошаркашице Звезде су изненадиле Пољакиње пре свега одличном игром у одбрани после изједначене игре у првој половини полувремена Звезда узима ствари у своје руке прелази у вођство и до краја полувремена та предност расте, да би износила 11 ралике 52:41. У наставку игре Звезда је наставила са одличном игром и предност је из минута у минут само расла да би на крају утакмице на семафору писало 98:71 за Црвену звезду. На овој утакмици поред стандардно добрих Ђурковићеве, Митићеве и Пекићеве се истакла и Наталија Брацановић. Најефикасније код гостујуће екипе су биле Бацановић са 22 и Ђурковић са 20, док код Пољакиња су то биле Гумовска са 24 и Коморовска са 14 поена. Тимови су наступали у следећим саставима:
АЗС Познањ: Плусинска, Видхорек, Гумовска, Коморовска, Хобер, Вишниевска, Каминска, Јерген, Лудизак, Сурмачевич.
Црвена звезда: Милосављевић, Г.Вукмировић, Митић, А.Вукмировић, Ђурковић, Бацановић, Пекић, Калић, Марковић, Ковачевић.
После три одиграна кола и завршеног првог круга кошаркашице Звезде су се налазиле на првом месту са максималним учинком и већ веома добрим шансама за пролазак у финале, једина недоумица је била са којег места.
Звезда је трећи пут узастопно била на гостовању 1. фебруара 1979. године, сада је почео други круг и Звезда је отишла у Француску да одигра реванш меч против Кик-а. У Клермон–Ферану су кошаркашице Звезде забележиле још већу победу него што је била у првом колу у Београду у Пиониру. Звезда је славила са 97:86 и тако наставила свој победнички низ и осигурала прво место у групи. Кошаркашице Клермон-Ферана су се држале све до 8. минута када Звезда први пут прелази у вођство са 21:20 и од тог тренутка није више испуштала предност. Од 2000 гледалаца у хали, 500 је било навијача Црвене звезде и то су били углавном људи који су на привременом раду у Француској. Најбоља међу Звездиним кошаркашицама је била Анђа Вукмировић, а поред ње и Јасна Милосављевић. Најефикасније код домаћих су биле Бејман 26 и Жоли са 20 поена, док код Црвене звезде су то биле Милосављевић са 32 и Анђа Вукмировић са 20 поена. Тимови су наступали у следећим саставима:
КИК: Жоли, Салоа, Симонети, Сенкроа, Нелсон, Бејман, Борг, Тарнер, Финидори, Рамсеј, Ситрон, Бозеро.
Црвена звезда: Милосављевић, А.Вукмировић, Митић, Ђурковић, Пекић, Бацановић, Ковачевић, Г.Вукмировић, Калић, Мрђеновић.
После три узастопна гостовања кошаркашице Звезде су коначно заиграле у Пиониру пред својом публиком и то 8. фебруара 1979. године против Италијанки, против ГБЦ-а. Пошто су у прошлом колу и практично осигурале прво место у групи Звездине кошаркашице су у овај меч ушле растерећено. Звезда је пред око 1500 гледалаца савладала убедљиво италијанке са 86:67. У првом полувремену су се Италијанке и држале, Ђурковић је била индиспонирана све до 15. минута када је постигла своје прве поене, али после тога Зока се тргла и играла је онако како су навијачи Звезде навикли да је гледају. У другом полувремену Звезда се разгоропадила и пружила одличну партију што говори и сам резултат на семафору 86:67. Најефикасније код Звезде су биле Милосављевић са 22 и Ђурковић са 20 поена, док код италијанки су то биле Кијакија и Боњини са 16 поена. Тимови су наступали у следећим саставима:
Црвена звезда: Марковић, Милосављевић, Ковачевић, Митић, Мрђеновић, А.Вукмировић, Ђурковић, Бацановић, Калић, Пекић.
ГБЦ: Фојани, Батистела, Боцола, Тонели, Балдини, Боњини, Ре, Цесати, Кијакија.
Црвена звезда је 15. фебруара 1979. године у Пиониру одиграла свој последњи четврфинални меч у својој групи, дочекали су пољакиње АЗС из Познања. Утакмица престижа, јер је све већ било одавно познато у овој групи. Пољакиње су хтеле да пруже што бољи отпор Звездашицама. Кошаркашице Звезде нису блистале у игри што је и разумљиво јер утакмица није имала велики значај, али је ипак имала велику разлику до 30. минута је имала и 15 поена предности 64:49, али је онда и стала, то су Пољакиње искористиле и смањиле предност на четри поена 70:66, те 72:68, 74:70 и 76:72, а онда је Звезда опет убацила у пету брзину и у 37. минуту на семафору је писало 87:74. До краја утакмице Звезда је рутински привела меч крају и на семафору је гласио следећи резултат 95:84. Тако је Црвена звезда једина у обе четвртфиналне групе била без пораза. Најефикасније на утакмици су биле Анђа Вукмировић са 20 и Ђурковић са 18 поена, док код гостујуће екипе су то биле Комаровска са 28 и Гумовска са 21 поеном. Тимови су наступили у следећим саставима:
Црвена звезда: Милосављевић, Ковачевић, Г.Вукмировић, Митић, Мрђеновић, А.Вукмировић, Ђурковић, Бацановић, Клаић, Пекић.
АЗС Познањ: Плуцинска, Лудвицка, Виецовек, Новак, Гумовска, Комаровска, Хелсев, Висниевска, Каминска, Јерген.
Први меч полуфинала Купа шампиона између Мињора и Црвене звезде игран је 1. марта 1979. године у Бугарској у Пернику, то је било финале пре финала. У препуној хали спортова пред 3500 гледалаца бодрене френетичним навијањем Бугарке су биле ношене и играле су као у трансу. У појединим моментима су водиле и по 22 поена разлике. Пред сам крај меча Звезда је преко Софије Пекић из слободних бацања смањила на -11, 66:77, али је само секунд пре краја меча грчки судија Цолакидис досудио бацања за бугарску екипу, па је тако Мињор на крају славио са 79:66. Тринаест поена разлике, тринаест разлога за бригу Страхиње Алагића и његових изабраница. Најефикасније код обеју екипа су биле Шлавчева са 22 и Туцова са 17 поена код Бугарки, док код Црвене звезде су то биле Пекић са 21 и Ђурковић са 19 поена. Тимови су наступали у следећим саставима:
Мињор: Рангелова, Методијева, Огњанова, Сашова, Димитрова. Шлавчева, Ј.Чолакова, Туцова, Кирилова, С.Чолакова.
Црвена звезда: Милосављевић, Ковачевић, Г.Вукмировић, Митић, Пандуров, Мрђеновић, Ђурковић, Бацановић, Калић, Пекић.
Тачно на дан жена 8. марта 1979. године уследио је реванш меч између Црвене звезде и Мињора, реванш који ће се годинама касније препричавати као један од најбољих и најузбудљивијих мечева када је женска кошарка у питању. Пред 3.000 гледалаца Црвена звезда је у изузетно напетој утакмици са чак два продужетка успела да избаци Мињор и тако се пласира у финале Купа шампиона. Победила је Звезда са 110:93, победила и трасирала себи пут у Ла Коруњу на финале против Мађарске екипе БСЕ. Бугарке су одлично почеле меч и повеле са 13:0, играле стрпљиво и чувакле предност из Перника, док су наше кошаркашице ушле у меч нервозно ваљда у силовитој жељи да пред својим навијачима што пре надоместе минус и да успоставе свој ритам игре. Чак су и Бугарке први део утакмице решиле у своју корист са 46:42. Али десило се нешто што се нико од присутних није надао, девојчурак од 16 година је тога дана експлодирао, узимао шут кад нико није смео, пробудио екипу и заједно са њом кренуле у победу, кренуле у историју. Тај девојчурак је била Биљана Марковић која је у игру ушла у 26. минуту и покренула лавину која се није више заустављала. Звезда је до краја регуларног дела утакмице ношена првенствено Марковићевом, а потом Ђурковићевом и Милосављевићевом, а и осталим играчицама, стигла предност Мињора из прве утакмице и тај део се завршио резултатом 88:75. Ушло се у продужетак, али он је донео равноправну игру и тај део се завршио нерешено 9:9, тј. 97:84, па се ушло и у други продужетак, али и ту се десио можда преломни моменат јер су водеће играчице Мињора због пет личних грешака морала изаћи напоље Сашова и Кирилова у 41. минуту, Методијева и Туцова у 42. минуту. То је Звезда знала да искористи и у другом продужетку поведе са више од 13 разлике и да на крају слави са 110:93. Након 50 минута исцрпљућег темпа и игре кошаркашице Звезде су након сирене која је означила крај утакмице селе на центар игралишта онако у круг и запевале победничку песму заједно са навијачима који су их током целог меча бодрили.
Најефикасније код Звезде су биле Ђурковић са 37 поена и Милосављевић са 25 поена, док код Бугарки су то биле Славчева са 21 и Методијева са 19 поена. Тимови су наступали у следећим саставима:
Црвена звезда: Марковић, Милосављевић, Ковачевић, Г.Вукмировић, Митић, Мрђеновић, Ђурковић, Бацановић, Калић, Пекић.
Мињор: Рангелова, Методијева, Огњанова, Сашова, Димитрова, Славчева, Ј.Чолакова, Туцова, Кирилова, С.Чолакова.
Златним словима у историји Српске кошарке и историји Црвене звезде остаће забележен 29. март 1979. године, тада су кошаркашице Звезде у Шпанији у Ла Коруњи победиле мађарског првака екипу БСЕ са 97:62 и тако постале првакиње Европе у клупској кошарци. У дотадашњих 33 финала колико је одиграно ово је била највећа победа у једном финалу и по томе је Звезда поставила рекорд. На терену је играо само један тим Црвена звезда, Зорица Ђурковић и Јасна Милосављевић су одиграле животне партије. Откако се игра Куп шампиона Звезда је била пети победник тог такмичења, наиме Даугава из Риге је освојила тај трофеј 16 пута, Славија из Софије два пута, Спарта Праг, Ђеас (Сеасто Сан Ђовани) и Црвена звезда по једанпут. Најефикасније код Звезде су биле Милосављевић и Ђурковић са 30 поена, док код Мађарица Чираки са 13 и Тарковач са 10 поена. Капитен Вукица Митић је примила најважнији пехар намењен шампиону Европе. За само недељу дана подићи ће још два пута пехаре, прво у Београду пехар намењен освајачу Купа, а потом и у Бања Луци у мајсторици пехар намењен прваку државе. Остаће запамћени тимови који су играли ово финале:
Црвена звезда: Марковић, Милосављевић, Ковачевић, Г.Вукмировић, Митић, Мрђеновић, А.Вукмировић, Ђурковић, Бацановић, Калић, Пекић. Тренер: Страхиња Браца Алагић.
БСЕ: Габрис, Нађи, Богар, Фодор, Чираки, Гајдан, Деак, Коса, Тарковач, Сабо.
Жарко Дапчевић – Даба
Рођен 14. јула 1967. године у Приштини. Велики заљубљеник у црвено-беле боје. Аутор књига „Под црвено-белим обручима (2014)“, „Слободан Јанковић, српски Лери Бирд (2014)“, Приче о југословенској кошарци 1945-1991 (2015)“, „Златна левица Радивој Кораћ (2015)“, „Црвено-бела бајка (2015)“ и „Модри чаробњаци са Маракане (2016)“.
“Годинама је Звездина ревија била моја спона са Црвеном звездом и све у вези ње. Јако сам јој на томе захвалан, јер уз помоћ ње сам сазнао многе ствари и упознао многе спортисте из разних Звездиних секција. Жеља ми је да се што више лепих прича и историјских података отме и сачува од заборава, и ово је моја захвалност СД Црвена звезда за све радости, све успехе и трофеје које нам је до сада даривала.”
