Данас се навршава 29 година од чувене утакмице између Црвене звезде и Милана која је прекинута због магле, а касније и поновљена.
Дочекала је Црвена звезда, а дочекали су и њени навијачи – прилику да тог 9. новембра 1988. по први пут у историји европских такмичења угосте славни италијански Милан. И то – никад јачи Милан, за који су наступали Малдини, Барези, Рајкард, Ван Бастен, Гулит, Анћелоти… Међутим, Црвена звезда је тих година самоуверено корачала ка циљу који је зацртан неколико година раније – освајање највреднијег пехара у клупском такмичењу.
Дуел против Милана у осмини финала Купа европских шампиона био је судар екипа које су „меркале“ европски трон, а у четвртфиналу је било места само за једну. Први меч који је одигран у Италији завршен је нерешеним резултатом 1:1. Звезда је повела након бравуре и гола Драгана Стојковића, али је само минут касније Милан успео да изједначи. Ипак, резултат 1:1 је храбрио пред реванш у Београду, на стадиону којег су се многи европски играчи плашили, а истовремено му се и дивили.
Фудбалере је тог 9. новембра дочекала магла, али утакмица је почела. И све је текло како се пожелети може. Деловало је да је Милан спреман да падне – и био је, нарочито након поготка Дејана Савићевића у 50. минуту. Многи због магле нису били свесни да је постигнут гол, али ерупција одушевљења на препуној Маракани недвосмислено је указивала да се мрежа Милана затресла. Магла је, нажалост, спречила Црвену звезду да у првом међусобном окршају са Миланом изађе као победник. Судија је у 64. минуту одлучио да прекине утакмицу, и она је поновљена следећег дана.
Милан је био превише јак тим да себи дозволи да пропусти поклон који му је „Мајка природа“ доделила. Миланези су повели у 34. минуту захваљујући Марку Ван Бастену. Четири минута касније, након невероватне асистенције Дејана Савићевића, Драган Стојковић је успео да упути савршени полу-волеј и изједначи на 1:1. Нажалост, наши фудбалери нису имали довољно енергије да постигну још један гол, а ни среће у пенал серији – након извођења једанаестераца, коначан резултат гласио је: Црвена звезда – Милан 1:1 (2:4). Касније, испоставиће се да је Милан и освојио ово такмичење, a потом га и одбранио 1990. године, што самo потврђује какву је екипу Црвена звезда умало „избацила“.
Црвена звезда је елиминисана, али су играчи након двомеча са Миланом добили још једну потврду да могу да се носе са апсолутно сваком екипом на свету. Победнички менталитет се градио годинама, Милан је била само још једна лекција, а све се вратило три године касније када је управо Црвена звезда свргнула Милан са европског трона.
Увек ће се вратити онима који заслужују.
