Након неколико дана играња „глувих телефона“ на релацији Заједнице Суперлигаша и кулског Хајдука, пронађено је соломонско решење. Челници клуба са севера Србије одлучили су да се меч игра без присуства публике, правдајући овакву одлуку немогућношћу да организују меч. На жалост на тај начин црвено-бели су приморани да већ други пут у пет одиграних мечева играју у нефудбалском амбијенту, пред празним трибинама. Верујемо да је ово последњи пут.
Тренер Александар Јанковић у односу на сусрет у Крагујевцу, у првих једанаест уврстио је Вешовића и Миливојевића. Поучени искуством неких ранијих мечева са Хајдуком у којима су тешко долазили до бодова, првотимци нашег клуба од првог минута јурнули су ка голу домаћих. Већ у седмом минуту мало је недостајало да лопту из корнера директно у гол спроведе Милијаш, али је голман Браћ одлично интервенисао. Само два минута касније исти играчи су били у ситуацији један на један и опет је као победник изашао Куљанин. На истеку четврт сата игре – трећа срећа. Капитен београдског клуба маестрално је центрирао, а његову асистенцију скоком и ударцем главом на првој стативи Мудрински је претворио у вођство. Истичемо и да су од самог старта утакмице навијачи Црвене звезде, њих око сто пружали подршку својим љубимцима песмом која је допирала из непосредне близине стадиона Хајдука. У наредних 15 минута имао је наш тим још неколико изгледних прилика, насупрот играчима домаћих који нису успели озбиљније да угрозе гол Бајковића. Два пута је ка голу Браћа шутирао и Лазовић, али без успеха. Спречени да се озбиљније у фудбалском смислу супроставе црвено-белима играчи Хајдука често су посезали за оштрим стартовима чија су мета најчешће били Миливојевић и Касалица. До краја полувремена које је судија Дејан Димитријевић продужио два минута није забележен ниједан детаљ вредан пажње.
Наставак „отвара“ Мудрински одличним ударцем са дистанце, али је замало био непрецизан. Ритам утакмице је доста опао, највише из разлога што су изабраници Александра Јанковића имали резултат који им одговара док са друге стране Куљани нису имали снаге да се озбиљније супроставе црвено-белима. Наши играчи држали су сигурно лопту на половини домаћих, имали неколико полуприлика, али на истеку 70-ог минута резултат је био идентичан оном из 15. када је Мудрински главом закуцао лопту у мрежу. У самом финишу, Куљани су показали какву такву амбицију да дођу до изједначења, али изузев пар високо набачених лопти, нису успели озбиљније да припрете. На другој страни, у 84. минуту Милијаш је још једном показао какав разоран ударац има, али је голман Браћ крајњим напором успео да спасе своју мрежу. Два минута касније Мијаиловић је пропустио прилику да разреши све дилеме, али је из непосредне близине тукао неколико сантиметара поред десне стативе гола Хајдука. Дебитантских пет минута на терену провео је и Вукан Савићевић, који је у 89. минуту заменио Милијаша.
Надокнада судије Димитријевића износила је четири минута током којих су црвено-бели сигурно меч привели крају.
Још једно гостовање је успешно преброђено, захваљујући поготку Огњена Мудринског и сигурној игри остатка екипе током читавог меча. Победа је могла бити и убедљивија да су Милијаш, Лазовић, Мијаиловић и остали били присебнији у завршници. Идемо даље, победнички караван Александра Јанковића у среду гостује Радничком у Нишу у оквиру шеснаестине финала Купа Србије.
Хајдук – Црвена звезда 0:1 (0:1)
Стадион: СПЦ „Хајдук“. Гледалаца: Без присуства публике.
Судија: Дејан Димитријевић. Стрелац: Мудрински у 14. минуту.
ХАЈДУК: Браћ, Милутиновић, Црноглавац, Булатовић, Цветковић, Обровац, Секулић, Стојковић, Адамовић, Поповић, Веселиновић.
Резерве: Перић, Ћулум, Ћовин, Ковачевић, Лалић, Киш и Бошковић.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Лазовић, Милијаш, Максимовић, Микић, Јовановић, Касалица, Миливојевић, Младеновић, Вешовић, Мудрински.
Резерве: Кировски, Пантић, Мијаиловић, Крнета, Милуновић, Мирић и Савићевић
