Данас је у Медија центру стадиона „Рајко Митић“ одржана комеморација поводом смрти некадашњег кошаркаша и функционера Црвене звезде Владимира Цветковића, који нас је напустио у 84. години живота.
Скупу је присуствовала породица Цветковић, менаџмент Спортског друштва, Фудбалског и Кошаркашког клуба Црвена звезда, министри у Влади Републике Србије, представници Олимпијског комитета, Града Београда, спортских савеза, некадашњи саиграчи, Звездине легенде, сарадници, навијачи Црвене звезде, бројни пријатељи и поштоваоци Владимира Цветковића, човека који је оставио неизбрисив траг у нашем спортском друштву.
Од Владимира Цветковића бираним речима су се опростили Звездан Терзић, генерални директор Фудбалског клуба и председник Управног одбора СД Црвена звезда, Жељко Дрчелић, председник Кошаркашког клуба, Мирко Павловић, некадашњи кошаркаш Црвене звезде, пријатељ породице Цветковић и директор Спортског центра Ташмајдан, Драгиша Вучинић, некадашњи саиграч Владимира Цветковића, Зоран Тимић, у име навијача Црвене звезде и Зоран Аврамовић, генерални секретар СД Црвена звезда.
– Поштована породицо, уважени пријатељи, драги звездаши. Данас се опраштамо од Владимира Цветковића, нашег Цвелета. Опраштамо се од човека чије је име заувек уткано у историју Фудбалског клуба Црвена звезда. Од човека који није био само генерални директор Црвене звезде, већ један од симбола њене највеће епохе. Пуних 18 година водио је наш клуб са мудрошћу и вером да Црвена звезда може да стане раме уз раме са највећима у Европи и свету. И управо у време његовог мандата, Звезда је дотакла врхове о којима су генерације пре нас сањале, постала је шампион Европе и шампион света. Али велике победе никада не долазе случајно. Иза тих успеха стајали су знање, визија, стрпљење и једна тиха, али непоколебљива снага коју је Цвеле носио у себи. Говорио је мирно, господски, али је иза сваке његове одлуке стајала љубав према Звезди и огромна одговорност према клубу. Модернизовао је Црвену звезду, подигао њену организацију, учинио је европском и оставио темеље који трају и данас. Већ 12 година се налазим на позицији на којој се некада налазио Цвеле. И можда баш зато најбоље разумем колико је тежак терет водити Црвену звезду. Колико је потребно снаге, одрицања, мудрости и вере да би се носила одговорност највећег клуба на овим просторима. Зато је моје поштовање према Цвелету још веће. Али оно по чему ћемо га додатно памтити је и начин на који је волео Црвену звезду. На прослави 70 година Црвене звезде, 4. марта 2015. године, одржао је величанствен и емотиван говор где је описао шта Звезда представља свима нама. Између осталог, тада је изговорио и ону чувену реченицу која данас звучи готово као аманет који нам је оставио: „Има тренутака у животу када стварност надмаши и најлепше снове.“ Владимир Цветковић је био један од људи који су снове милиона звездаша претварали у стварност. Био је човек који је разумео спорт у најдубљем смислу те речи. И као кошаркаш и као спортски функционер. Цвеле је носио у себи оно што данас мора бити и принцип и систем вредности нашег клуба: достојанство, господство и веру да клуб и грб увек морају бити изнад сваког појединца. Људи попут Владимира Цветковића не одлазе заиста никада. Они остају у историји клуба, у сећањима генерација, у причама које ће се преносити будућим звездашима као пример како се воли и гради Црвена звезда. Драги Цвеле, хвала ти за све што си дао нашој Црвеној звезди. Хвала за достојанство, за величину, за емоцију и за веру коју си оставио свима нама. Твоје име заувек ће живети у историји Црвене звезде и у срцима свих звездаша. Нека ти је вечна слава и хвала – рекао је Звездан Терзић, фенерални директор ФК Црвена звезда.
– Поштована породицо, драги звездаши, шестог маја остали смо без темеља, без стуба наше црвено-беле породице. Владимир Цветковић је то био за кошаркашки клуб, за фудбалски, за цело СД. Набрајање свега што је учинио је у овим тренуцима сувишно, то је записано у историји клуба. У кошарци је нашој Црвеној звезди подарио целу играчку каријеру и по томе је био јединствен. Трасирао је пут генерацији која је уз њега расла, донела нам први међународни трофеј. Бринуо се о кошаркашком клубу док је водио и фудбалски, свакодневно, до последњег дана. 90-тих да нам не узму оно што смо зарадили, касније критикама, шалом… Као директор Ташмајдана нам је донео наш Пионир још 1978.године, увек је био спреман да отвори врата свога дома на Врачару. Изрази бригу када нешто не ваља, и охрабри нас да наставимо да радимо и боримо се. Увек је говорио „када помислиш да си најбољи, знај да увек може боље“. Има ли веће симболике да је отишао на Ђурђевдан, нашу славу. Говор на 70. рођендану је завршио реченицом „Звездо, хвала ти што постојиш“. Цвеле није живео за Црвену звезду – он је живео Црвену звезду до последњег дана. И волео је као мало ко. Никада нисмо имали у историји човека те ширине, димензије и таквог визионара. Увек је био господин, чак и у временима која нису била господска. Својим делима је учинио велики клуб – највећим на свету. На нама је да сачувамо име Владимира Цветковића. Најмање што можемо као КК Црвена звезда, да тренинг центар назовемо његовим именом. Јер, нико није спајао боље велику прошлост и поглед у будућност од Владимира Цветковића. Цвеле, хвала ти што си постојао, твоја дела остају вечно – истакао је Жељко Дрчелић, председник Кошаркашког клуба Црвена звезда.
– Док је црвено-бела Србија палила Ђурђевданску свећу, тихо и изненада клонула му је само глава, као да дрема, као да спава. Тихо и господски, баш онако како је и живео. Отишао је наш Цвеле. Отишао је на славу Звезде, заокруживши судбински пут тамо где је све почело, под окриљем Светог Ђорђа. Цвелетов ход испод звезда, подсетник је да су достојанство и харизма саставни део карактера, а не нешто што се може научити било где. Не постоји такав ни факултет, нити курс лидерства, да будеш препознат као неко ко заиста зна како се хода испод звезда. Цвеле је једноставно био природни ауторитет. Његов ауторитет у игри док је био кошаркаш, ауторитет руководиоца, директора није долазио ни од каквих титула, вике, сваке друге потребе, већ је долазио из невероватне доследности, знања и опредељења да зна како са људима. Цвеле је успео да споји врхунског спортисту и интелектуалца, успео је да буде и визионар, али и оперативац, и директор и министар, и какав тата и деда. Био је чувар достојанства и отмене дискретности. Био је срдачан и обичан човек, на крају, предусретљив човек коме све што је људски није било страно. Поседовао је стоичко умеће човека с оном унутрашњом тврђавом и човека који је знао да сачува свој сопствени мир као највећи бедем заштите. Цвеле је био од оних људи који нису само пролазили кроз време. Он је обликовао време остављајући иза себе и ред и једну естетику победе. Постоје стихови о том миру и трагу који остаје упркос пролазности. Има људи који се боре један дан, они су добри. Има људи који се боре годину дана, они су бољи. Има људи који се боре много година, они су још бољи. Али има оних који се боре цели живот и који знају, е ја бих додао, то су неопходни људи. Човек који је знао да траје и да у унутрашњој неосвојивој тврђави, где је успео да сачува свој мир, успео да траје и у најтежим временима остане одмерен, директан и доследан. Неопходни људи који су се борећи и трајући цели живот, оставили иза себе не само титуле, резултате, већ и образац стварног дигнитета, како се може сачувати и остати свој увек и у сваком времену. Тамо негде од 2001. године, на опроштају овде у музеју Фудбалског клуба Црвена звезда, када је отишао у пензију, и добио једну велику златну лопту, пола кошаркашку, а пола фудбалску. Цвеле је, наравно, био човек који је иза себе оставио многа дела, али је оставио много лепих и добрих речи које ће се временом све више, ево, у посљедњих пет дана смо сведоци тога, и цитирати и понављати шта је рекао. Али тада је рекао да му је судбина одредила најлепши спортски пут на овим просторима, од Калемегдана до Маракане, да је то био дуг спортски догађај са толико лепоте, толико кошева, голова, медаља и трофеја. Тај пут је био црвено-бели и то мени нико никада одузети неће. Никад никог нисам мрзео. Хвала свима. И тад је рекао да је Звезда и живот, а онда је пуно година касније рекао: „Мислио сам да је Звезда део живота, а у ствари сад на миру могу да кажем да је Звезда живот“. То је рекао 2015. године, четрнаест година након тог одласка у пензију. Значи, после свих тих година, Звезда је део живота. Не, Звезда је сам живот. Тада смо обележавали 70. рођендан Црвене звезде у овом Звездином медија центру и Цвеле је тада рекао још: „На крају дође моменат кад ти Звезда каже хвала, а ја кажем Звездо хвала ти што постојиш“. Данас му историја узвраћа истом мером. Цвелетово овоземаљско постојање сели су наша сећања, јер Цвеле је био и сидро и светионик и јарбол и једро у исто време и у сваком тренутку. Он није био само путник кроз време. Био је брод и његова навигација, уточиште у миру и снага у покрету. Цвеле је био живи доказ да у једном човеку могу складно постојати непомућена дубина истине и неустрашива ширина снова. Драги Цвеле, знали смо се дуго. Био сам срећан што знам и познајем неког таквог као што си ти. Био сам срећан што си био кум моме сину. Тако да, данас ово није опроштај. Ти остајеш, остајеш да трајеш. Ти си знао да трајеш и ти остајеш у срцима и памћењу свих нас који те јесмо волели. На нама је да Звезда осваја још титула, биће још и победа, великих утакмица. Биће разлога да славимо са тобом кад се видимо тамо горе. Од овог Ђурђевдана сваке године на Маракани, кад се уз молитву преломи славски колач, у пламену те свеће, биће и твој лик, трепереће и твој лик у пламену. Од данас си Цвеле званични чувар Звездашког пламена. Тихи подсетник на еру и време у ком си својом визијом, радом, стоичким миром своју Црвену звезду довео до стварности која је надмашила наше најлепше снове. Таквој стварности ћемо тежити. На крају, Цвеле, Звезда нам је дала део себе и део неба заувек. Од данас парче неба је твоје, а нама остаје да се сећамо великог Цвелета. Хвала – рекао је Зоран Аврамовић, генерални секретар СД Црвена звезда.
Цвеле, хвала ти за све.
Твоја Црвена звезда.
