Прошло је тачно годину дана од тренутка када нас је напустио човек који је у црвено-белом дресу покорио Европу и свет – Синиша Михајловић, легендарни фудбалер нашег клуба који је увек са посебном емоцијом говорио о Црвеној звезди.
Синиша Михајловић је 16. децембра 2022. преминуо после дуготрајне лавовске борбе са опаком болешћу, а управо та вест је потресла целокупну светску спортску јавност, пре свих звездашку, која је данима након што нас је Миха напустио одавала почаст феноменалном фудбалеру и непоновљивом човеку.
Звезда је од рођења имала посебно место у срцу Михајловића, који је по доласку у Љутице Богдана то са поносом и потврдио.
– Био сам мали, имао сам пет или шест година када се јавила емоција према Црвеној звезди. Иако у мојој фамилији нико није навијао за Звезду, јер је мој отац рођен у Бања Луци и бодрио је Борац и Жељу, ја сам одувек навијао за Звезду. У бившој Југославији је свако навијао за један клуб, али је свако од њих по мало имао симпатије и према Звезди. Одувек сам био навијач Црвене звезде, гледао утакмице, био сам на стадиону као дете са оцем. Ишли смо из Борова за Београд. Гледали смо мечеве када је играо Дуле Савић и Џајина генерација. То су веома лепе успомене – истакао је у разговору за вољени клуб Синиша Михајловић.
Великом Михи се остварио сан оног тренутка када је обукао дрес београдских црвено-белих.
– Сећам да је Љупко рекао Џаји – “Ако желимо да освојимо Лигу шампиона треба да узмемо Михајловића и Југовића”. То је тада био највећи трансфер у савезу, плаћен сам милион марака у кешу. Добио сам стан, ауто и уговор. Мени то није било важно, дошао сам и договорио се за минут. Тражио ме и Партизан, али никад нисам хтео да идем тамо. Одувек сам био звездаш, мој сан је био да једног дана заиграм за Црвену звезду. То ми се остварило. Од десет дечака који играју фудбал сви они размишљају да једног дана дођу и заиграју баш за клуб за који навијају. Када се то деси то је нешто најлепше, још када освојиш Куп европских шампиона, као што смо ми освојили остајеш уписан за сва времена, чак и када једног дана одеш. Заувек ће се памтити да си освојио Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп.
Навијачи Звезде су увек поштовали лик и дело Синише Михајловића и сврставали га у најбоље фудбалере које су видели на терену Маракане.
– Никад нећу заборавити када смо пред утакмицу против Динама из Дрездена требали да изађемо на терен. Налазили смо се у тунелу испод севера. Прислонио сам руку на зид, како бих се истегао, а затим осетио снажну вибрацију и подрхтавање тунела. Причао сам са Робертом Просинечким, који је стајао на мање од два метра од мене, али нисмо чули један другог. Само сам могао да видим како отвара уста, јер је једноставно била је невероватна бука.
Утакмица против Динамо Дрездена је била дебитантска у Европи за у том тренутку изузетно младог Михајловића, који је тек тада схватио ко је и шта је Црвена звезда.
– Када смо изашли на терен, погледао сам испод ока бојажљиво и видео да је све пуно. Помислио сам “Зашто сам дошао овде?”, да ми је неко тада понудио да изађем са терена, да не морам да играм истрчао бих напоље, рекао хвала и никад више не бих дошао. Толики страх сам осетио. То је трајало првих пет до десет минута и онда је прошло. То што може Маракана и навијачи нисам нигде више осетио. Када сам предводио један клуб као тренер нисмо могли да победимо утакмицу на гостујућем терену. Играче је “хватао” страх кад не играмо код куће. Онда сам им пуштао снимке Делија, Звездиних утакмица из тунела, затим Аргентине, навијаче Боке Јуниорса и Ривера. У Италији је другачија ситуација, примера ради када играте у Каљарију на стадиону буде од 20 хиљада – осам. Тада сам им рекао да када осете навијање као што је на Маракани, онда могу да осете и страх, а не да се плаше Каљарија, где имају две мачке на терену, то нема никаквог смисла… После гледања снимака смо победили утакмицу на страни.
Михина једина неостварена фудбалска жеља била је да седне на клупу Црвене звезде.
– Желим да Звезда у наредних 10 година буде стално у Европи, да освоји Суперлигу сваки пут, а онда кад ја дођем, да освојимо нешто и у Европи, да стално идемо на боље. Увек тако мораш да мислиш у животу, да нађеш виши циљ. Као играч сам освајао трофеје са Звездом, сад је још остало да то учиним као тренер – рекао је током чувеног интервјуа легендарни Синиша Михајловић.
