Током пете деценије постојања ФК Црвена звезда је остварио највеће успехе! Наш клуб је постао европски и светски шампион 1991. године, што је и дан данас највећи подвиг у историји црвено-белих. Поред тога Звезда је освојила у периду од 10 година пет шампионских титула и три национална купа.
Звездин 42. рођендан увеличала је посета најтрофејнијег клуба у историји – Реал Мадрида. По изузетно хладном времену Звезда је блистала и до полувремена водила са 3:0. Реал је на крају успео да дође до резултата 4:2 у Београаду, а касније довољно да у реваншу тријумфом 2:0 освети пораз из 1975. године у четвртини финала популарног КЕШ-а.
Тада нова управа клуба је спремила петогодишњи план са идејом да освоји титулу шампиона Европе, али у прве три сезоне Звезда није стигла ни до пролећа на међународној сцени. Почело је лаганом победом над Тракијом и дебаклом у Брижу, а већ у јесен 1988. Маракана је дочекала нови суперспектакл.
У другом колу Купа европских шампиона Звезда је извукла европски дрим-тим тог доба екипу Милана. Берлусконијева екипа предвођена холандском тројком Гулит, ван Бастен и Рајкард била је апсолутни фаворит, али је на чувеном „Сан Сиру“, Звезда је дошла до резултата 1:1.
Реванш на Маракани трајао је пуна 24 сата. При резултату 1:0 за црвено-беле, због густе магле меч прекинут у 61. минуту. Следећег дана дуел је поновљен, а резултат је поново био 1:1, па су уследили продужеци и пенали, након који су ”Росонери” однели победу.
У сезони 1989/1990 Звезда је играла у Купу УЕФА, а такмичење је као и десет година раније било отворено тријумфом над Галатасарајем. Уследила је дупла победа над Жалгирисом, да би 22. новембра уследио чувени двомеч са Келном. Наш тим је у Београду славио са 2:0, док је у реваншу у Немачкој домаћин однео победу са 3:0 у осмини финала. Тренер Драгослав Шекуларац јр искључен и кажњен од стране УЕФА. Шекуларац је због тога поднео оставку, јер није могао да води тим у Купу европских шампиона.
– Зар ја нисам рекао јесенас да ће овај тим тек на пролеће показати сву своју вредност – причао је Шекуларац.
У петој декати шампионска титула је освојена у сезони 1987/88, и то по 17. пут у исторји клуба. Толико титула шампиона ниједан клуб није имао у том тренутку са наших простора. Такмичарски циљ је остварен, а Црвена звезда је у првенству забележила највише победа (17) и најмање пораза (шест). Била је најуспешнија у гостима са пет победа и најефикаснији тим у шампионату са 66 датих голова.
Црвена звезда је 1990. године освојила оба домаћа трофеја, а 18. пут национални шампионат. Када се све сабере, остаје велики жал због испадања од Келна у чувеном двомечу. Управо је тада наш најтрофејнији клуб освојио и нови пехар нациоланог купа. На стадиону ЈНА 19. маја, пред 24 хиљаде гледалаца, Црвена звезда је у финалу победила Хајдук из Сплита са 1:0. Победоносни гол је постигао Дарко Панчев у 12. минуту утакмице. Црвена звезда је претходно елиминисала Лирију, Војводину, Будућност и Партизан. Најбољи стрелац Дарко Панчев је на осам мечева био стрелац осам голова.
Звезда је глатко освојила претпоследњу титулу шампиона тадашње државе, и дошло је време да се пажљиво састављена екипа докаже на највишој сцени. Коцкице су наставиле да се слажу – Миодраг Белодедић је дошао из румунске Стеауе и провео целу годину у клубу играјући само пријатељске утакмице јер је добио дозволу да дебитује у официјалним мечевима тек у пролеће 1990. У лето исте године Шекуларца на тренерској клупи мења Љупко Петровић, управо човек који је годину дана раније однео титулу из Звездиних руку у Нови Сад.
Звезда је у то доба била далеко најуспешнији клуб Балкана и целе Источне Европе у еврокуповима. Жреб је у првом колу на Звездин пут поставио не нарочито атрактивни швајцарски Грасхоперс. После првог меча на Маракани, који је завршен са 1:1, многи навијачи црвено-белих уплашили су се новог опроштаја од Европе већ током јесени. Реванш на стадиону „Хардтурм“ показао је праве могућности екипе Љупка Петровића. Просинечки је отворио серију голова у Лиги шампиона погодивши мрежу ривала два пута, а по један су додали Панчев и Радиновић.
Друго коло обезбедило је прави спектакл на Маракани, јер у госте је долазио Глазгов Ренџерс. Шкотски шампион је желео 24. октобра добар резултат, али је крцата Маракана подстакла играче нашег клуба на још један сјајан меч. На крају коначних 3:0 за Звезду и експлозију радости на трибинама. Панчев је на “Ајброксу” обезбедио резултат 1:1 и пролаз даље. Једина лоша страна двомеча са шкотским клубом била је повреда коју је доживео капитен Стеван Стојановић, али је Звезда већ тада изборила европско пролеће, па је времена за опоравак било довољно.
На пролеће Звезда је била појачана Синишом Михајловићем, који се савршено уклопио у тим. Брзо су црвено-бели кренули на немачку турнеју, а ривал је био шампион Динамо Дрезден. На Маракани иста слика као у октобру – противник је испраћен кући са 3:0. Меч у Дрездену почео је нешто слабије, пенал за домаћина већ у другом минуту. Ипак, разлика у квалитету се брзо осетила, те смо брзо преокренули резултат, па се тако Звезда трећи пут у историји пласирала у полуфинале Купа европских шампиона.
Четврти полуфиналиста био је Бајерн, уједно наш наредни ривал. Баварци су у шест мечева остварили пет победа, али ниједан ривал није био ни приближно јак као Црвена звезда. Иако су искуства са Бајерном била непријатна на Маракани је владао оптимизам. Погодак Роланда Волфарта за вођство Бајерна, је само само привремено дао предност Баварцима. На Олимпијском стадиону иницијативу прузима Звезда. Пред само полувреме Просинечки шаље лопту Бинићу, следи брзи трк и центаршут на другу стативу, где је лопту чекао Дарко Панчев за 1:1. Незапамћених петнаест хиљада Звездиних навијача на северној трибини минхенског стадиона је било у делиријуму када смо преокренули резултат за 1:2 и савладали Бајерн.
Четрнаест дана касније све је функционисало у првом полувремену – Михајловић је из слободног ударца надмудрио Аумана и Звезда је стекла два гола предности. Агонија почиње када је Аугенталер погодио из слободног ударца, а пет минута касније Манфред Бендер за 1:2. Срећа тада у потпуности стаје на страну Звезде! Стрелац из првог меча Волфарт погађа стативу, а лопта се одбија између два одлично постављена Бајернова играча. А онда, тренутак за историју! Југовић вуче лопту по дијагонали, размењује додавања са Панчевом, Просинечки пролази по левој страни, враћа Михајловићу, на центаршут лоше реагује Аугенталер, Панчев збуњује Аумана…. „Небо се отворило, стадион је експлодирао”!
Тада креће операција Бари. Љупко Петровић води екипу у Италију недељу дана пре финала да се у миру и тишини спреми за окршај са марсејским Олимпиком. Звезда је до тог тренутка дала 18 голова на осам утакмица, француски првак их је постигао 20, па је финале 29. маја 1991. најављивано као нападачки спектакл. Али, са трофејом надомак руке и Петровић и Рејмонд Хуталс одлучили су се за дефанзиву.
После 120 минута игре и само неколико прилика на обе стране одлука је донета извођењем пенала. Просинечки је погодио мрежу Олмете, а већ у првој серији Стојановић брани ударац Мануела Амороса. Испоставиће се да је то одлучило. Погађају редом Бинић, Бернар Казони, Белодедић, Папен, Михајловић и Мозер.
Прилику за тријумф имао је Дарко Панчев. Освајач Златне копачке је гађао близу средини гола, али је ударио снажно и ухватио Олмету у раскораку, довољно за највећу радост у историји клуба. Двадесет хиљада навијача на стадиону „Свети Никола“ и милиони широм Србије и света добило су најлепши поклон. Остаће упамћено да се у Барију 29. маја 1991. године Црвена звезда попела на кров Европе против Олимпика из Марсеја! Успешно завршавајући један петогодишњи пројекат.
Као шампион континента Црвена звезда играла је за трофеје победника Суперкупа Европе и Тојота Интерконтиненталног купа. Тојота куп се тада већ деценијама играо на неутралном терену у Јапану, а ривал је био победик Копа либертадорес из Јужне Америке – чиленаски Коло Коло који је побеђен пред 60 хиљада гледалаца у Токију 3:0. Црвене звезда је пехару Купа европских шампиона додала и трофеј Интерконтиненталног купа и званично постала најбољи тим на планети.
Прилику да се прослави добио је најмлађи првотимац нашег клуба, Владимир Југовић. Његова два поготка и бриљантна игра на целом терену донели су му награду у виду аутомобила Тојоте, резервисану за најбољег играча утакмице. Наш тим је доминирао, играо је са ауторитетом најбољег европског клуба иако је од финиша првог полувремена, од 42. минута, остао са играчем мање. Трећи гол у великој победи 3:0 постигао је Дарко Панчев у 72. минуту.
Звезда је остварила све што један фудбалски клуб може да оствари: била је шампион Европе и света.
Прича о славној години овде није завршена. Наравно, Црвена звезда је била и првак државе. Коначан исход табеле у сезони 1990/91 најбоље показује колика је била моћ нашег најтрофејнијег клуба почетком деведесетих: Црвена звезда 54, Динамо 44, Партизан 41 бод…
После освојене титуле у Барију Звезда је морала да трофеј брани ван своје земље, због рата у бившој држави. УЕФА је те године променила формат и уместо купа покренула Лигу шампиона, у којој је учествовало осам најбољих на континенту. На путу до групе Звезда је у Сегедину и на страни победила Портадаун и Аполон Лимасол, а за противнике у групи добила је Сампдорију, Андерлехт и Панатинаикос.
Крајем маја Уједињнене нације су увеле санкције нашој земљи, чиме је на три године српски фудбал протеран са међународне сцене.
Крај једне ере, у којој је Звезда у 22 године 11 пута дочекала пролеће у Европи и везала 24 сезоне у једном од еврокупова, догодио се у Бриселу, где смо поражени 3:2 у мечу без такмичарског значаја.
Црвена звезда је 1992. године, други пут у својој богатој историји, трећи пут узастопно била државни првак. Тренер екипе био је искусни Владица Поповић, који је предводио црвено-беле и приликом убедљивог тријумфа у Токију против јужноамеричког шампиона, чилеанске екипе Коло Коло, када је Звезда европској круни придодала и светску. Главни и једини конкурент у борби за титулу је био вечити ривал, а оба првенствена дербија су завршена без победника. Звезда је обезбедила укупно 20. титулу шампиона.
После бољег извођења једанаестераца након два финална окршаја против Партизана, Црвена звезда је 1993. године тријумфовала у националном купу. У првом мечу Партизан је као домаћин победио са 1:0, а идентичан резултат је био у корист Црвене звезде 15. маја на Маракани, пред 32 хиљаде гледалаца. Гол је постигао Анто Дробњак у 56. минуту. Стрелци у пенал серији за Звезду су били Ивић, Видаковић, Василијевић, Петковић и голман Симеуновић.
Сезона 1994/95 је завршена на фантастичан начин – освајањем дупле круне! На лето 1994, после једне посне сезоне, у клуб се вратио Љупко Петровић.
– Верујте, дан радости у Барију је само један у животу, али дуплу круну четири године касније сам доживео као најсрећнији човек Звездине непролазне величине – рекао је Љупко Петровић.
Црвена звезда је освојила 21. титулу, а у осам дербија против Партизана и Војводине није осетила горчину пораза, уз по четири победе и ремија. Ђурђевдан, 6. маја 1995, заувек ће остати у срцима звездаша. Тада је у јубиларном 100. дербију, после преокрета на Маракани, савладан Партизан са 2:1. Стрелци за велику победу, у самом финишу утакмице, били су Дарко Ковачевић из пенала и Митко Стојковски, јунак дербија, коме је то био једини погодак у шампионату, али злата вредан! Амбијент за памћење, на Маракани 80 хиљада гледалаца, а на крцатом северу свечана атмосфера, уз неизбежне бакље и на крају велико шампионско славље.
У финалним мечевима купа 1995, Црвена звезда је лако савладала Обилић. Победник је одлучен у првом сусрету на Врачару, где је Звезда убедљиво победила са 4:0, головима Крупниковића, Живковића, Аџића и Стојиљковића. У реваншу на Маракани није било голова. Црвена звезда је претходно елиминисала Бадњевац, Раднички из Ниша, Партизан и Бечеј.
