Победа против Боде Глимта у реванш утакмици плеј-офа за Лигу шампиона (2:0), поред пласмана Црвене звезде у најелитније такмичење, донела је још један историјски податак. Наш тренер – Владан Милојевић је црвено-беле водио у 13 европских квалификационих двомеча и у свим је изашао као победник.
Све је почело пре седам година, када је на Маракану стигла Флоријана. Убедљиви су тада били наши фудбалери, те лако обезбедили пролаз даље. Падали су затим редом Иртиш, Спарта из Прага и на крају Краснодар. Ушао је већ тада Милојевић у срца навијача, пошто је Црвену звезду након десет година чекања увео у групну фазу у неко од европских такмичења.
Сезону касније су црвено-бели кренули у борбу за Лигу шампиона, а први противник био је Спартакс Јурмала. Релативно лако су наши играчи прошли прву препреку, да би затим били убедљиви против Судуве. У трећем колу је Немања Радоњић одвео Звезду у плеј-оф, а онда је уследила чувена ноћ у Салзбургу и чувени преокрет наших момака, те пласман у најелитније такмичење по први пут од када се игра у новом формату.
Само 12 месеци касније је Владан Милојевић са својим пуленима успео да понови исти резултат. Опет смо се срели са литванском Судувом и прошли је на тежи начин у односу на прво одмеравање снага. Затим смо савладали Хелсинки, да би потом уследила незаборавна ноћ у Копенхагену, када смо након чувене пенал серије остварили тријумф и отишли у предворје Лиге шампиона. Ту нас је чекао Јанг Бојс, а пуна Маракана у реваншу је била довољна да наши фудбалери изнуде резултат вредан још једног пласмана у Лигу шампиона.
Вратио се Милојевић када је било најпотребније, освојио дуплу круну и јасно ставио до знања да је циљ опет највеће европско клупско такмичење. Није изневерио 50.000 људи и са својом Звездом је поново успео, те славио у 13-ом квалификационом двомечу и уписао своје име вечно у историју Црвене звезде. Дуго ће на Маракани одзвањати име и презиме нашег шефа стручног штаба, који је својим резултатом и огромном љубави према нашем клубу то и заслужио.
