Као и против Боде Глимта, Црвена звезда је те давне сезоне 1976/1977 изгубила у првом мечу прве рунде Купа Уефа истим резултатом, да би у реваншу, на својој Маракани, пред најбољим навијачима на свету успела да преокрене резултат и пласира се у другу рунду такмичења.
Прва утакмица играла се 16. септебра 1976. године у Бугарској, пред 25 хиљада људи. Домаћи су победили резултатом 2:1. Повели су црвено-бели већ у 19. минуту поготком Зорана Филиповића, али је Локомотива преокренула резултат до краја утакмице головима Фиданова и Бонева.
За Звезду су играли: Александар Стојановић, Владислав Богићевић, Зоран Јеликић, Славољуб Муслин, Бранко Радовић, Драгослав Степановић, Миле Новковић, Зоран Филиповић, Душан Савић, Србољуб Стаменковић и Сеад Сушић, са клупе у игру је ушао Душан Лукић. Тренер црвено-белих је био Гојко Зец.
Реванш меч играо се две недеље касније на „Маракани“ пред великим бројем Звездиних присталица. Правду на овој утакмици је делио румунски судија – Николај Рајнеа. За Црвену звезду су стартовали: Александар Стојановић, Бранко Радовић, Драгослав Степановић, Владислав Богићевић, Зоран Јеликић, Славољуб Муслин, Душан Николић, Миле Новковић, Србољуб Стамековић, Сеад Сушић и Зоран Филиповић, а са клупе су улазили Милан Ћаласан и Душан Лукић.
Још пре почетка утакмице, „наелектрисана“ атмосфера на стадиону наговештавала је промену у начину игре црвено-белих. Од првог извођења лопте са центра, хук са трибине давао је играчима снагу и вољу да ураде нешто што је урезано у историји Црвене звезде – да никад не одустану. Тако је и било, притисак Звезде на противнички гол је био невероватан. Ипак, уследио је хладан туш у 15. минуту утакмице када је Бонев матирао Александра Стојановића. Међутим, то је само разљутило фудбалере у црвено-белим дресовима. Из минута у минут, притисак на задњу линију ривала је био све већи, а штопери Звезде су стајали на пола терена и нису дали нападачима Локомотиве да приме лопту.
Коначно, наши фудбалери успели су да пробију „бедем“ бугарског клуба у 37. минуту преко Владислава Богићевића. Само четири минута касније мрежу Бончева је тресао и Зоран Филиповић. На полувремену је укупни резултат био поравнат.
У другој половини утакмице, фудбалери Звезде су „пуцали“ од енергије, док је гостима самопоуздање било пољуљано. Све то су искористили наши играчи, па је својим другим голом на утакмици – Зоран Филиповић, већ у 46. минуту утакмице повисио резултат на 3:1. Овај историјски преокрет је комплетирао Србољуб Стаменковић у 58. минуту када је по четврти пут на утакмици, лопта завршила иза леђа бугарског чувара мреже. Након тог поготка, наши играчи су уживали у атмосфери са трибина и мирно привели ову фантастичну утакмицу крају.
Још једна незаборавна ноћ на Маракани.
