Моћ Маракане се огледа у непоколебљивој снази навијача нашег клуба који су кроз историју били покретачка снага успеха многих генерација. Сведочио је наш 12. играч бројним преокретима под зидинама велелепног стадиона, а нови подвиг се одиграо у истој сезони 1970/71. Црвено-бели су после елиминације Ујпешта у четвртини финала на свом терену ”потукли” Карл Цајс Јену са високих 4:0, после пораза у Немачкој од 3:2.
У првом мечу домаћин је славио са 3:2, а мало је фалило и да се дуел заврши нерешеним исходом. Карл Цајс Јена је на полувремену водила са 2:0, да би у наставку наш тим преко Слободана Јанковића и Драгана Џајића успео да постави резултатски егал. Ипак, утакмица је остала упамћена по неправедном искључењу треће Звездине звезде, па је у 84. минуту клуб из Немачке стигао до победе са играчем више у пољу.
Међутим, нису знали играчи из Јена да ће их на Маракани дочекати нешто невероватно. Према тврдњама за реванш је продато чак 88 хиљада улазница, а процене су такве да је било и више присутних навијача на трибинама, док је више десетина хиљада остало испред стадиона.
Тог 24. марта 1971. године тим Миљана Миљанића је апсолутно надиграо противника. Премда није искусни стратег могао да рачуна на најбоље лево крило – Драгана Џајића, црвено-бели су од старта кренули агреснивно ка голу ривала. Висок ритам и упорност се исплатила већ у 14. минуту када је погодио Милован Ђорић са беле тачке за 1:0, док је раније непрописно фаулиран Цоле Јанковић.
Тада млади ас Зоран Филиповић је после пола сата игре постигао фантастичан погодак за 2:0, а после утакмице је чак и председник Карл Цајс Јене рекао да је гол фудбалско ремек дело. Нико у том тренутку са терену није помишљао да стане на лопту и задовољи се резултатом довољним за пролаз, па смо тако кренули у нови јуриш према тиму из Источне Немачке. Црвена звезда је стигла до трећег гола у 60. минуту преко Стевана Остојића, док је Станислав Караси поставио коначних и убедљивих 4:0.
На тај начин наш клуб се пласирао у полуфинале КЕШ-а, први пут после сезоне 1956/57. Маракана је тада полако постајала мит и не само ”вруће” гостовање за друге тимове, већ и гротло из ког излази ужарена лава Звездиних навијача, који праве фантастичну атмосферу од коју је сламају многи европски ривали.
