Фудбалери Црвене звезде који су провели сезону на каљењу у неким од домаћих тимова, односно инистранству, искорситили су то на сјајан начин и показали да црвено-бели могу озбиљно да рачунају на њих у будућности.
Изузетно тешку сезону иза себе имали су играчи који су се надметали у Суперлиги Србије, али су сва три фудбалера успела да изборе опстанак са својим тимовима. Милош Гордић је за ИМТ забележио 32 наступа, а на седам сусрета је остао несавладан. Поред тога, имао је одлична издања, те је својим сјајним бравурама и искусним интервенцијама помогао „Трактористима“ у борби за опстанак у елитном друштву. Прилику у Радничком из Ниша је на најбољи начин искористио Едмунд Адо, који се врло брзо усталио у првих 11 и представљао спону између дефанзивне и офанзивне линије Нишлија. Контролисао је ствари на терену када је било најтеже и трасирао својој екипи пут до 12. места и надметања у Суперлиги и наредне сезоне. Иако је често улазио као џокер са клупе. Александар Кахвић се испоставио на крају као један од јунака Железничара, који је кроз бараж обезбедио опстанак у највишем рангу. Управо је у мечу са Инђијом био стрелац првог гола у другој утакмици, којим је решено питање победника. Такође, забележио је три поготка у кључним утакмицама плеј-аута, те је мрежу погађао против Радничког, Новог Пазара и Јавора. Поред тога, имао је запажену улогу у првом делу сезоне, када је као члан ОФК Београда постигао 9 голова на десет утакмица и забележио две асистенције.
Чак шест фудбалера је понело наслов шампиона Прве лиге Србије, након што је ОФК Београд обезбедио рутински повратак у сам крем српског фудбала. Никола Кнежевић је у 24 одигране утакмице забележио четири поготка и чак дванаест кључних додавања. Изузетан допринос је имао и Огњен Мимовић, који је наступао први део сезоне за „Романтичаре“. Никола и Јован Митуљикић су такође чланови шампионске генерације, а вреди напоменути улогу Николе и осам погодака уз четири асистенције на 26 одиграних утакмица. Његов брат је на 24 меча постигао три гола и додао на то две асистенције. У београдском тиму, златом су се окитили и Лука Стојсављевић и Иван Никчевић, који је у првом делу бранио боје Колубаре. Сјајну сезону су имали првотимци Графичара, те су већ половином априла обезбедили плеј-оф и сигуран опстанак у другом рангу такмичења. Игре Јована Шљивића, Ивана Гутеше, Виктора Радојевића, а од скора и Андрије Максимовића је опазила и Црвена звезда, те су већи део друге полусезоне провели на Маракани са црвено-белима. Гутеша је бранио одлично и на 31 утакмици забележио је седам мечева без примљеног поготка. Радојевић је сјајно контролисао леву страну, док су Шљивић и Максимовић константно правили озбиљне проблеме свим екипама у пољу напада. Још један фудбалер на каљењу у овом рангу је Кенеди Икпоро, који нажалост није успео да избори опстанак са Радничким из Београда. Он је на 13 одиграних утакмица постигао два гола и забележио једну асистенцију.
Показали су се црвено-бели и у иностранству, те је тако већ стандардан у другом тиму Виљареала постао Стефан Лековић. Он је одличним партијама у другој шпанској лиги добио прилику да дебитује за прву екипу у сусрету са Гранадом, а забележио је и један наступ у Купу Краља. Још један од фудбалера који се изузетно истакао је и Јегор Пруцев, који је са Цељем освојио наслов првака Словеније. Он је у 33 утакмице забележио 5 голова и додао седам асистенције на свој конто, те је био један од најзаслужнијих за поменути успех. Кингс Кангва је са Кортрајком обезбедио опстанак кроз бараж, а Замбијац је у 12 одиграних утакмица два пута упошљавао саиграче за гол. Млади Урош Лазић је одиграо шет утакмица у чешком шампионату и наметнуо се као један од залога за будућност. Иза себе је имао одличну јесен у Новом Пазару где је на 19 утакмица постигао два поготка. Андреј Ђурић је ове сезоне наступао за Спартак из Трнаве у ком је забележио 11 наступа, док је у четири наврата био члан екипе у мечевима Лиге конференције. Урош Кабић је полусезону провео у Торину, те је све време био прикључен првом тиму. Забележио је један наступ у Примавери, када је његов тим био убедљив у сусрету са Монцом.
ЗВЕЗДАШИ НА КАЉЕЊУ:
Милош Гордић (ИМТ) – 32 утакмице
Иван Гутеша (Графичар) – 31 утакмица
Урош Лазић (Нови Пазар/Чешке Буђеовице) – 25 утакмица, 2 гола
Огњен Мимовић (ОФК Београд) – 14 утакмица, 2 асистенције
Андреј Ђурић (Спартак Трнава) – 22 утакмице
Стефан Лековић (Виљареал Б) – 29 утакмица, 3 гола (уз две утакмице за први тим)
Алексеј Вукичевић (Графичар) – 22 утакмице, 1 гол
Виктор Радојевић (Графичар) – 25 утакмица, 1 гол, 2 асистенције
Лука Стојсављевић (ОФК Београд) – 2 утакмице
Едмунд Адо (Раднички Ниш) – 15 утакмица
Кингс Кангва (Кортрајк) – 12 утакмица, 2 асистенције
Никола Кнежевић (ОФК Београд) – 24 утакмице 4 гола, 12 асистенција
Јован Шљивић (Графичар) – 9 утакмица, 1 гол
Андрија Максимовић (Графичар) – 24 утакмице, 6 голова, 1 асистенција
Јегор Пруцев (Цеље) – 33 утакмица, 5 голова, 7 асистенција
Никола Митуљикић (ОФК Београд) – 30 утакмица, 8 голова, 4 асистенције
Јован Митуљикић (ОФК Београд) – 24 утакмице, 3 гола, 2 асистенције
Урош Кабић (Торино У21) – 1 утакмица
Кенеди Икпоро (Раднички НБГ) – 13 утакмица, 2 гола, 1 асистенција
Александар Кахвић (ОФК Београд/Железничар) – 29 утакмица, 14 голова, 2 асистенције
Иван Никчевић (Колубара/ОФК Београд) – 12 утакмица, 1 гол
