Фудбалери Црвене звезде били су надомак освајања Купа УЕФА у сезони 1978/1979, а о томе колико је та генерација била велика и моћна говори чињеница да су предводници били Владимир Петровић Пижон и Душан Дуле Савић, те да је чувени Арсенал пао у антологијском мечу на Хајберију.
Чинило се да ћемо такмичење завршити већ у првом колу Купа УЕФА, јер смо доживели пораз од Динамо Берлина на гостовању резултатом 5:2. Реванш у Београду донео је право чудо, јер су гости повели са 0:1, након чега је уследио потпуни преокрет и фантастична утакмица нашег клуба. Резултат је изједначио Савић, погодио је Здравко Боровница, а са два гола, епитет играча утакмице припао је Милошу Шестићу који је у финишу подигао 90 хиљада навијача на ноге.
У другом колу је било нешто лакше, с обзиром на то да смо у Шпанији победили Хихон резултатом 0:1, да би ипак у реваншу било мало тензије. Наиме, Шпанци су рано повели, али је Пижон изједначио резултат у 80. минуту и донео велику радост нашим навијачима.
Треће коло и чувени двомеч са Арсеналом о ком се и дан данас прича и који се неретко помиње и у култним домаћим филмовима. Понели смо из Београда победу минималним резултатом после гола Цвијетина Благојевића. Све је било спремно за реванш дуел у Лондону, све очи светског фудбала биле су уперене у тај сусрет. Арсенал је боље отворио утакмицу и повео у 69. минуту преко Сандрелнда, и чинило се да ћемо ући у продужетке. А онда је уследила култна реплика: “Милосављевић је одиграо пас за Пижона, Пижон је петом додао до Благојевића, Благојевић центрирао – Дуле Савић гол’’. Био је то погодак у 87. минуту и Звездина карта за наредну рунду такмичења.
Против још једног енглеског великана је Савић био херој, с обзиром на то да је у Београду постигао гол за 1:0 против ВБА, а затим се у стрелце уписао и у реваншу, за тада 1:1 у Енглеској. Пришла је Звезда на само два корака од остварења циља.
Срушио је Савић и Херту у Београду пред 95 хиљада гледалаца, те се у Берлин ишло са победом резултатом 1:0. Ипак, брзо су домаћи стигли до 2:0, колико је стајало на семафору у 18. минуту, али поново је огроман карактер ове Звездине генерације дошао до изражаја. Играо се 74. минут када је Пижон асистирао Шестићу за коначних 2:1, после чега је Звезда прошла даље услед правила гола у гостима.
Као и то, још једно правило које више није на снази, а тада је важило је да су се у финалу играле две утакмице. Ривал је била Борусија Мехенгладбах, а у Београду смо голом Шестића брзо дошло до 1:0 после додавања Муслина, премда су гости успели да изједначе резултат и онда је све стало у 90 минута у Немачкој. Нажалост, ривал је славио резултатом 1:0, након што је судија после сумњиве ситуације у 18. минуту показао на белу тачку и тиме спречио ову чувену Звездину генерацију да се крунише европским трофејем.
