Утисак је да се млади Марко Стаменић по доласку у клуб зацементирао у првих 11 Црвене звезде која је предвођена Бараком Бахаром, после Зенита, савладала и Нефчи.
– Наравно да смо задовољни што смо успели да победимо у две веома важне утакмице на турниру. Остала је још утакмица против Фенербахчеа и било би лепо да освојимо „Пари куп“. Ипак, циљ овог турнира је да се уиграмо што боље, како тимски, тако и индивидуално да ухватимо форму и мислим да нам добро иде. Лично, осећам се сјајно, као да сам цео живот у Звезди. Заиста, ово је моја кућа, тако су ме дочекали и стручни штаб и саиграчи, а на терену имам утисак као да цео живот играм у Звезди. То ми је изузетно важно, срећан сам што сам дошао у праву средину и радујем се ономе што следи – почео је Стаменић.
Само речи хвале има за стручни штаб млади везни фудбалер.
– Задовољство је радити са стручним штабом какав је овај. Свиђа ми се што су сви посвећени детаљима, радимо на финесама и када је реч о нападу, али и одбрани. Важно је да је комуникација добра како би успели да се адаптирамо на оно што се тражи од нас. Заиста, све функционише перфектно
Лига шампиона је оно о чему сви звездаши причају.
– Сви размишљамо о Лиги шампиона, и у складу са Звездином историјом, знамо да навијачи имају велика очекивања од онога што следи. То је све нормално. Хвала им на подршци, како у Ужицу, тако и у Санкт Петербургу. Ипак, морам да кажем да једва чекам да заиграм на Маракани. Гледам клипове навијања и заиста се радујем што ћу имати прилику да заиграм пред Звездиним навијачима
Највише се дружи са Митровићем, Глазером и Мијатовићем.
– Највише ми око адаптације помаже Митровић, али са свима сам добар. Ту је и Глазер, обојица смо новајлије, цимери, дружимо се. У аутобусу седим са Мијатовићем, он ме највише учи српски, јер му енглески није баш добар, али успевамо да се споразумемо. Стално се смејемо, много добар момак. За сад знам основне речи попут – хвала, добро вече, јаче – то ми је отац стално говорио када сам био мали и тренирао.
Упркос јаким тренинзима, успева да слободно време искористи на прави начин.
– Нађе се слободног времена, иако се заиста ради на високом нивоу. Ипак, волим да обилазим град, да шетам, опуштам се тако. Свидела ми се много и Србија, био сам у Новом Саду, то је родни град мог оца, тамо имам родбину. Такође, и Београд је фантастичан, делује да се стално нешто дешава. Људи су врло гостољубиви.
Ипак, недостаје му породица за коју је веома везан.
– Највише ми недостаје породица, али успевамо да се чујемо телефоном, упркос томе што су у другој временској зони – истакао је Стаменић.
