Водио је Мирко Иванић у трци за најбољег асистента Суперлиге у односу на првог пратиоца – Гелора Кангу, али је луцидни Габонац у финишу сусрета са Новим Пазаром фантастично центрирао за Лековића и тиме дошао до коте 12.
Иванић је силовито ушао у сезону па је у првих шест кола већ успео да упише осам асистенција и тада је био најкреативнији фудбалер у Европи, без премца. Одлично отварање такмичарске године и два креирана гола против Радничког из Ниша и Радника из Сурдулице, те један у дуелу са Колубаром и на послетку три против Вождовца, уверили су да је Иванић спреман да ове сезоне буде и креативнији него обично. На крају, асистирао је још против Чукаричког, Вождовца и Новог Пазара, те ТСЦ-а, што је деловало недостижно за све друге конкуренте, али онда је на сцену ступио Канга.
Канга је прву асистенцију уписао тек у шестом колу, када их је Иванић имао већ осам и то на утакмици против Вождовца, а затим је креирао против Новог Пазара, Младост ГАТ-а, Чукаричког, Војводине, па затим и поново против Чукаричког, Вождовца, Младост ГАТ-а и две у дуелу са Новим Пазаром. Додатно је појачао у плеј-офу, и асистенција против увек расположених – Вождовца и Новог Пазара успео да се изједначи са Иванићем у последњем колу, а иза себе остави првотимца Чукаричког – Доцића (11).
Иванић је најбољу сарадњу демонстрирао са Букаријем и Кангвом којима је асистирао за три поготка, два је „наместио“ Павкову, а по један Пешићу, Бену, Катаију, те управо Канги. Канга је Иванићу узвратио са две асистенције, као и Ракоњцу и Пешићу, али је највише сарађивао са Катаијем коме је четири пута „наместио“ гол. По једном, асистирао је Букарију и Лековићу. Оно што треба напоменути је да је Канга до поменутог учинка стигао са утакмицом више.
