Црвена звезда од ове зиме има двојицу Николића, а Лазар, који се голом представио на најбољи могући начин, био је гост данашњег студија „Звезда ТВ-а“.
– Надам се да ћу тек да постижем голове у Црвеној звезди… Свакако ми значи, због самопоуздања и свега, али битније од мојих голова је да побеђујемо. Значи нам то на психолошком плану како би што спремнији дочекали почетак сезоне – почео је Николић.
Иако је Николићу дефанзива примаран задатак, свако воли да се упише у стрелце.
– Фокус ми је на одбрани, али свако воли да постигне гол и асистира. Пресрећан сам због првенца. Имао сам сличну ситуацију на претходној утакмици, али сам тада шутирао преко гола, но, против Копра сам се лепо наместио, лопта је дошла где треба и погодио сам.
У млађим селекцијама је играо доста офанзивније, па чак је и такав случај био у Јавору када је осетио барут сениорског фудбала, међутим, профилисао се на другом месту.
– Како време одмиче, све више сам сигуран да је позиција десног бека она која ми одговара. Офанзиван сам играч, а Звезди требају такви бекови.
Лепу добродошлицу у клуб имао је Николић.
– Звезда је највећи клуб у мојој каријери. Пресрећан сам што сам овде, играчи су ме прихватили као да сам много дуже у клубу и то ми много значи. Добијам савете од старијих, стално причамо, размењујемо утиске и мишљења, тако да ми све то значи за оно што предстоји.
Николић је заједно са млађим саиграчима, са тренинзима почео 20. децембра 2022. године.
– Нама млађима је значило што смо раније кренули. Нормално је да тренирамо више и напорније. Ми смо будућност Звезде и ништа не сме тешко да нам пада.
Притисак постоји…
– Има притиска, јер сви знамо колико је Звездин дрес тежак. Међутим, ветар у леђа од старијих играча нам много значи.
Брзо се Николић усталио у тим.
– На мени је да радим и да се на тренинзима и утакмицама доказујем. Шеф Милојевић је тај који одлучује ко ће да игра.
Циљеви у 2023. години су и више него јасни.
– Волео бих да освојимо дуплу круну, па да заиграмо у Лиги шампиона, а тамо да нас послуже и здравље и срећа. Остало ће да дође.
Највише се дружи са Стефаном Лековићем.
– Цимер сам са Лековићем и осећам се као да га цео живот познајем. Причамо о тренинзима, утакмицама, шта је могло боље, где смо грешили, ма, о свему.
Стигла је опаска од нашег новинара да против Копара није могло боље за њега.
– Ту сам био баш добар, не може боље.
Свестан је Николић да се у Звезди подразумева напоран рад.
– Био сам у Италији, тако да сам се навикао на висок ниво рада, али ми ништа не пада тешко. Незгодно је било то суво трчање које смо имали прве недеље, јер ти од једног тренинга треба два дана да се опоравиш. Међутим, волимо фудбал и живимо од тога, тако да не сме ништа тешко да нам пада. Не кукам, далеко од тога, ту смо сви да радимо и да напредујемо како би остварили добре резултате. Оно што морам да истакнем је да се у Звезди ради на врхунском нивоу, напорније је и захтевније него било где другде где сам играо.
Оно што краси припреме под Милошем Милојевићем је рад са лоптом.
– Сада је период тактике и уигравања. Сви волимо рад са лоптом, а из утакмице у утакмицу показујемо да се тренинзи исплаћују.
Јака је конкуренција на позицији десног бека, уз Николића, ту су још и Алекс Виго и Марко Гобељић.
– Сваком играчу је потребно да има здраву конкуренцију и то је предуслов за напредак. Можемо да учимо једни од других, то је велико благо. Гобељу познајем, а са Алексом нисам имао прилику да много разговарам, јер прича само шпански, али смо се упознали. Биће прилике да се још боље упознамо.
Имао је популарни Баста прилику да размени утиске и са Филипом Стојковићем који бодри Звезду на припремама у Анталији.
– Честитао ми је Жуле на голу, рекао ми да се не шишам и да останем свој. Одличан играч… Пратио сам Звезду увек, а наравно и њега, волео бих да у црвено-белом дресу имам партије као и он.
У среду од 15 часова нас чека и најтежи меч на припремама у Анталији, а ривал је бугарски Лудогорец.
– Лудогорец је сигурно најозбиљнији противник на овим припремама, али данас нам је слободан дан, па мало одмарамо. Сутра ћемо се посветити припреми тог меча.
Недостаје Николићу кућа…
– Сви се радујемо повратку у Београд, али овде смо да радимо, свесни смо тога.
У Звезди је сваки меч важан.
– Нема пријатељских утакмица у Звезди, све се рачунају. На све ово гледамо као да је првенство почело и да су ово такмичарски мечеви, али посебан фокус је на Војводини. Има до тад времена да будемо максимално спремни, а мислим да се из утакмице у утакмицу види да смо све бољи.
Николић једва чека да заигра на Маракани.
– Једва чекам да се боље упознам са навијачима. Они су наш ветар у леђа, велика подршка и много нам значе.
Уследила је рубрика „Занимљива питања“.
Да ли игде постоји лепши роштиљ него у Лесковцу?
– Нема. Гурманска пљескавица са љутим прилозима. Где год да одете, нећете погрешити.
Како је било у Спалу?
– Када сам научио италијански, доста лакше. У почетку сам имао доста проблема због тога, јер они само поштују свој језик. Срећом, био је ту Вања Милинковић Савић са мном и помогао ми доста. Драгоцено ми је то искуство из Италије, искрено.
По коме носиш надимак?
– По Душану Басти. Кад сам почео да тренирам фудбал, тражио сам од родитеља да ми купе Звездин дрес, а на леђима је писало Баста. Носио сам га на сваком тренингу и тако је остало. Нажалост, Басту нисам упознао, али ми је послао дрес док је био у Лацију.
Да ли осећаш одговорност, јер ће неко и твој дрес тако сањати?
– Има времена за то, тек сам на почетку.
Како је било бити саиграч Вељку Николићу у млађим категоријама?
– Провели смо четири године заједно у ОФК Београду, о њему само речи хвале, одличан човек и играч.
Рубрика „Ви питате“ је прописно забавила нашег новог првотимца.
Колико си порука добио на Инстаграму кад си прешао у Црвену звезду?
– Баш доста и драго ми је што ме људи подржавају, то ми је ветар у леђа.
Каква су ти била очекивања по доласку у Звезду, а каква су данас?
– Циљ је дупла круна, као и то да се фокусирамо на Лигу шампиона. Очекивања су највећа могућа, то је нормално у Звезди.
Како се слажеш с цимером?
– Као што рекох, Лековић ми је цимер, одлично се слажемо, имамо сјајну комуникацију…
Због чега број 76?
– Отац ми је рођен 1976. године, па због тога. Отац, мајка и сестра су ми највећа подршка и они су најпоноснији што сам у Звезди.
Са колико година си почео да тренираш фудбал?
– Почео сам са шест година у Дубочици из Лесковца, тако да имам дуг фудбалски стаж, још мало ће 18 година.
Колико голова можеш да даш Борјану на тренингу?
– Па немам толико прилика на тренингу да радим завршницу, више сам фокусиран на одбрану.
Шта би био да ниси фудбалер?
– Опет фудбалер.
Како ћеш провести слободан дан?
– Мало ћу да одспавам, мало да одем до плаже, да искористим леп дан – рекао је Николић.
