Данашњи гост у ексклузивном Звездином студију из Турске је био стамени штопер Радован Панков, који се одмах осврнуо на јутарњи тренинг који је био снажног интензитета.
– Не само јутарњи тренинг, већ и остали. Овде смо већ десет дана и ради се „паклено“. Полако ме стиже умор, тешке су ноге. Ово је посебан и тежак мини циклус, а онда крећемо на утакмице. Што много више волимо, завршница, рад са лоптом, како би дошли до свежине – почео је Панков.
Напоран ритам тренинга је наметнут од првог дана припрема у Анталији.
– На тренинзима нема опуштања. Ради се интензивно и тренинзи дуго трају. То је добитна комбинација за успех. Није да напоран рад превише одговара, али смо свесни да ће нам се то вратити на терену.
Рад у Турској ће трајати готово три недеље, али време за штопера нашег клуба брзо пролази.
– Стварно је тешко бити одвојен од породице, али се трудимо да нам време поред тренинга брзо прође. Слободно време између два тренинга искористим да одспавам. Време пред јутарњи тренинг брзо прође, а после вечере искористим за гледање серија.
Црвено-беле момке очекује још пет контролних утакмица.
– Закључно са поподневним тренингом најтежи део је прошао, долазе утакмице. У наредних десет дана имамо пет утакмица да расподелимо минутажу и спремни дочекамо почетак другог дела сезоне.
Изразито је задовољан стамени дефанзивац досадашњим радом у Турској.
– Лично сам задовољан како изгледам, са друге стране екипно смо добро одиграли први меч. Противник није био у потпуности меродован, без обзира што се ради о познатом и великом клубу из Пољске. Нису на нивоу који их је красио ранијих година. Објективно ћемо видети где се налазимо против Лудогореца, то је противник по мери. Коначно могу да тренирам без лекова против болова. Бол у зглобу је прошлост. Имао сам тешку повреду прошле полусезоне и нисам много играо. Тело ми није било на нивоу, али сада сам се вратио поново сам онај стари.
Страх од обнове повреде је увек био присутан код повреда, али Панков истиче играчи науче да слушају своје тело.
– Баш на претходној утакмици при једној ситуацији када је лопта излазила у аут. Приметио сам да противнички фудбалер уклизава веома „оштро“, морао сам да се измакнем да не би добио ударац у исти зглоб који ми је био повређен. Постојао је страх да се поново нешто слично понови, али је то превентивно. Када дођу првенствене утакмице увек ћу постављати ногу, када су припремни мечеви у питању нема потребе ризиковати евентуалну повреду. Искусни смо фудбалери, научили смо да слушамо тело како би га некада поштедели.
Припремни период према говору многих фудбалера је најтежи део сезоне.
– Сваки фудбалер ће рећи да су актуелне припреме најтеже, али нагласио бих да су ове једне од захтевнијих. Тешко су ми пале прве припреме са Дејаном Станковићем. Физички, али и психички су ми биле тешке претходне летње због повреде. Последњи дан на Златибору сам доживео повреду. Ове би могли да ставимо међу топ три најтежих припрема.
Поново се осврнуо Радован Панков на напоран тренажни процес који су наши момци прошли претходних дана.
– Не могу да објасним из стручног угла, али гледају се парамтетри. На сваком тренингу мора да се одради норма која је задата. Није то никаква казна, допунско трчање мора да се одради на крају тренинга.
Опоравак и исхрана спортиста су веома важни у фази припрема, а тога је свестан и момак рођен 1995. године.
– Водим рачуна о исхрани. Када имамо два тренинга углавном ујутру нешто лагано поједемо, на пример кашу. Између тренинга доста угљених хидрата, најчешће месо, док увече на менију буду салате. Практикујем да одем у сауну или да опоравак радим у леду. Понео сам и апаратуру за опоравак. Увече пред спавање пијем доста течности, обавезна су и истезања. Одувек водим рачуна и тај програм примењујем док сам кући такође. Током сезоне то не може да буде баш на овом нивоу, јер су тренинзи сада доста тежи па треба адекватнији опоравак. Једино током сезоне после утакмица иде снажнији опоравак.
Старт сезоне је заказан за 4. фебруар, а Панкова посебно радује дуел против Војводине.
– Неће бити опуштања. Играмо против мог некадашњег клуба у ком сам поникао. Драго ми је што Војводина полако напредује, финансијски се стабилизовала и изгледају све боље. Предводи их одличан стручњак, неће нам бити лако. Међутим, ми смо Звезда и не сумњам да ћемо изгледати како треба.
Млади фудбалери Црвене звезде увек могу да се ослоне и затраже питање од нашег штопера.
– Брже сам одрастао у односу на своју генерацију. Има људи који знају моју животну причу која доноси брже одрастање. Дошао сам у Црвену звезду са непуне 24 године, а сада сам напунио 27 година. У августу ове године пуним 28. Осећам се младо и даље. Млади играчи само треба да слушају савете. Има нових момака, сматрам да ако наставе вредно да раде, имаће лепу будућност.
Надовезао се Радован Панков на однос младих и искусних фудбалера.
– Драго ми је што смо одрасли у том периоду где си некада од старијег играча добио „ћушку“ за неке ситнице. Неком си чистио копачке. Било је опуштених, али и строгих играча. Морам да издвојим Нина Пекарића, бившег играча Звезде, он је неко са киме смо стасавали. Њега бих истакао као неког ко ми је давао фудбалске савете.
Уследила је рубрика „Занимљива питања“.
Колико познајеш историју својих предака, односно порекло?
– Познајем поприлично. Деда води евиденцију, причао ми је доста када сам био мали. Имамо породично стабло и знам о сваком по нешто. Порекло је познато десет или дванаест колена уназад. Знам да смо дошли са сеобом Арсенија Чарнојевића у простор данашње Војводине, а раније смо живели у царској Србији, тачније околини Призрена. Не знам тачно где. Презивали смо се Панковић. Знамо сви да су Аустроугари, а касније и Немци свима секли “ић” из презимена и додавали “ски”, “ин”, правили ружна презимена. Покушавали су да нам исеку корене што им није успело.
Да ли си име добио по деди?
– Требало је да се зовем Немања, али је тата одлучио пар дана пред порођај да ћу се звати Радован. Поносно носим дедино име. Заменио ми је очинску фигуру у породици. Поносан сам на њега и поздрављам овим путем њега и баку.
Да ли си завршио факултет?
– Јесам, академски сам грађанин. Завршио сам факултет за спорт Алфа БК Универзитета у Београду пре непуне две или три године. Почео сам на редовним студијама економског факултета, али није било могуће у том тренутку редовно да студирам. Већ сам играо тада за први тим Војводине. Међутим, прешао сам на други факултет и успешно завршио.
Колико ти се често десило да си у извештајима са Звездиних утакмица прочитао: „Први гол за Црвену звезду постигао је Панков или у Звездиној одбрани сјајно је интервенисао Павков“?
– Често нас мешају и дан данас. До душе како је Павков отишао мање, јер знају да је ту само један. Драже ми је кад у одбрани прочитам да је добро интервенисао Панков.
Колико су ти два једанаестерца против Копенхагена одредила улогу у Црвеној звезди?
– Сигурно да јесу. То је био сам почетак и долазак у Звезду. Надам се да ће бити још таквих ситуација, јер је било момената када сам могао да постигнем погодак. Памтим шансе које нисам искористио, али некад си пуковник некад покојник. Тако је то у фудбалу. Надам се да ће бити још прилика да усрећим навијаче.
Осврнуо се стамени штопер на чувени пенал серију.
– Био је то тренутак инспирације, имао сам 60 минута игре на терену тада. Када сам дао први гол видео сам да је тај део терена баш лош и да је позиција боља за левоногог фудбалера. Редом смо шутирали, неко није успео да погоди. Рецимо Марко Марин. Није ни свеједно Месију када промаши први пенал, а хоће да изведе други поготово када је велики улог. Били смо свесни да ако нема плеј-офа финансије неће бити сређене. Нажалост не живимо од спонзора, већ од УЕФА прихода и продаје играче. Свени смо тога, нарочито домаћи играчи. Када је дошао ред да поново исти играчи изводе пенале, сви су ћутали док је трајао договор. Никоме се није шутирало. Окренуо сам се ка шефу Владану Милојевићу и рекао да ћу ја шутирати. Потврдио је ту одлуку. Дао сам гол, а онда је Борјан одбранио Винду пенал.
Коју серију гледаш на припремама?
– Завршио сам „Рингс оф Поwер“, везано за наставак Господара прстенова и Хобита, како је све настало. Никад нисам гледао „Гаме оф Тхронес“, сада сам почео и стигао сам негде до средине. Надам се да ћу успети да огледам и нову серију „Хоусе оф тхе Драгон“ која говори и периоду пре тога. Волим историјске филмове и серије, али пре неког периода сам почео да гледам „Гаме оф Тхронес“, али ми се није свидело. Мислио сам да ће бити превише фантастике, али није више је базирано на међуљудским односима па ми се више допада.
Рубрика „Ви питате“ поново је довела до много замиљивих одговора.
Омиљени играч из репрезентације Србије?
– Александар Митровић и Душан Тадић. Тадић је врхунски професионалац и волим његов стил фудбала. Годинама игра на топ нивоу, за врхунске клубове и капитен је. Обожавам да гледам како игра. Позивам га дође и заврши каријеру у Црвеној звезди. За Митровића је то немогуће. Много је урадио за српски фудбал, оборио бројне рекорде, а има тек 28 година. Толико голова датих за Србију, а морамо бити објективни да наступа за Бразил или Немачку, дао би већ преко 100. Криво нам је свима због Светског првенства, знамо да је било доста повређених играча.
Да ли би могао да играш центарфора, ако је то потребно екипи?
– Мислим да бих могао.
Прва утакмица у Црвеној звезди?
– Против Младости из Лучана на Маракани.
У ком клубу си почео да тренираш фудбал и са колико година?
– Почео сам да тренирам у школи фудбала Ајакс из Новог Сада. Имао сам између седам или осам година.
Колико пута си спавао у возу због Звездиних утакмица?
– Спавао нисам када сам ишао, али сам доста пута био у возу. То је био тада једини превоз са којим сам могао да идем на утакмице. Сада бих стизао возом за пола сата, друга су то времена била. Било би ми уживање сада да идем да гледам Звездине утакмице.
Најбољи другар у Црвеној звезди?
– Александар Катаи. Пријатељи смо, кумови, цимери – браћа – закључио је Панков.
