Тандем нашег поноса и опстанка

107

пише: Зоран Аврамовић
генерални секретар СД Црвена звезда

У времену дигитализације ћирилица и Црвена звезда нека остану непресушни извори инспирације и поље на коме ћемо показати одлучност како смо свесни да ако заборавимо своје писмо и свој језик – постаћемо колонијални статисти

Знамо да будућност припада оним државама и народима, без обзира на величину територија, бројност становништва или БДП, који ће сачувати свој национални идентитет. И из тог разлога Спортско друштво Црвена звезда, покренуло је кампању друштвене одговорности која ће да додатно учврсти јединство и заједништво свих клубова унутар породице, поштовалаца и навијача: Наш је језик српски, а писмо ћирилица.

Или, лепо поетски и мотивирајуће речено: „Ја сам звездаш, ћирилицом пишем, за Звезду навијам, за Звезду дишем“.

И дише се дубоко, пуним плућима, из петних жила и то не од јуче, већ сваког дана од 4.марта 1945. године кад је у Великој дворани Старог ДИФ-а, у Делиградској улици 27, основано Омладинско фискултурно друштво Црвена звезда и кад су одређене боје:црвено-плаво-бело са белом звездом на црвеној мајици.

Зоран Аврамовић

Величина Црвене звезде, највећег спортског друштва у овом делу Европе, кроз све ове деценије никад није била омеђена димензијама игралишта, борилишта, базена… Црвена звезда је димензија више! Значајан чинилац социо-културног амбијента. Највећи имају и највеће обавезе. Оне се не огледају једино у ономе што се види на семафору или на постољу, него знатно пре у хватању корака са модерним друштвом, уз оно што нас разликује од многих, доследно поштовање и неговање културно-историјског наслеђа.

Црвено-бела нит из Делиградске улице која се провлачи кроз све наше постојање јесте да једино народ који зна своје корене, поштује себе, свој језик, своје писмо, историју и традицију, и који наравно уважава друге, може ићи напред. А ћирилица и Црвена звезда су симбиоза која нас чини великим и моћним и која отвара врата времена изазова које долазе.

Историја и будућност нас подсећају много јако, по сценарију опомене. Ћирилица нам је остављена у аманет да је чувамо и развијамо. Тако, прошло је скоро пола миленијума од када је 1552.године штампана прва књига у Београду на ћирилици – „Београдско четверојеванђеље“.

И други су је више ценили него многи овде сада. Ирски нобеловац, романсијер, есејиста, новинар Џорџ Бернард Шо увек је истицао да је ћирилица најсавршеније писмо на свету и један заокружен и логичан систем. У свом тестаменту оставио је новчани износ од 367.233 фунте Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу.

Идемо даље, немачки офталмолог, доктор Вернер Вебер назвао је ћирилицу „првом азбуком света“. Он је одбранио докторску дисертацију у Лајпцигу 1937.године на тему „Азбука света“, када је установио да је српска ћирилица „одмор за очи“.

Време садашње: ћирилица никако не сме да се нађе у конотацији са стереотипном комерцијалном флоскулом да су модерне технологије трака која многе традиционалне вредности и обележја одводи у ропотарницу историје; у заборав. И зато је ту Црвена звезда! Њена деца, најмлађи чланови омладинских школа свих клубова спортског друштва, који ће послати поруку својој Црвеној звезди и себи, написану, како другачије, него на ћирилици. Сигурно је да пројкат „Наш је језик српски, а писмо ћирилица“ јесте само један од мултимедијалних и интерактивних садржаја чији је циљ очување наше културне баштине, традиције и обичаја. Имамо богатство којим не могу да се подиче ни много веће државе и народи. Зато морамо бити вредни, паметни, уз знатно више патриотског поштовања према благу које нам је остављено.

У времену дигитализације ћирилица и Црвена звезда нека остану непресушни извори инспирације и поље на коме ћемо показати одлучност како смо свесни опасности која нам прети ако заборавимо своје писмо и свој језик – да постанемо колонијални статисти. А свет нам је кроз векове завидео!

И никад да не заборавимо речи првог српског жупана Стефана Немање: „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Претходни текстИз угла статистике – Канга задржао европски ниво
Следећи текстВојводина боља од Звезде на старту сезоне