Црвена звезда већ шест година узастопно игра групну фазу неког европског такмичења и из сезоне у сезону на европској сцени ниже велике успехе, а томе је претходило много труда и борбе. У сезони 2012/13, Црвена звезда је у оквиру квалификација за Лигу Европе одиграла две добре партије против француског Бордоа, али је срећа у реваншу ипак била на страни противника.
Звезда је те сезоне такмичење започела у другом колу квалификација, а противник је био белоруски Нафтан, а већ након овог веома неизвесног двомеча, било је јасно да нас чекају занимљиве квалификације. Први меч је одигран 19. јула 2012. године у Белорусији, а црвено-бели су у феноменалном мечу у ком је виђено чак седам погодака славили резултатом 4:3. По два пута су се у стрелце уписали Филип Касалица и Лука Милуновић и тако предводили наш тим до важне европске победе. У реванш мечу, наши првотимци су поново пружили добру партију и сјајно отворили утакмицу са головима Филипа Касалице и Милоша Димитријевића у раној фази меча, али је гостујући тим успео да преокрене на 2:3 и врати се у игру. У правој „инфаркт“ завршници, као јунак се истакао Марко Вешовић који је погодио у надокнади времена и поставио коначних 3:3 и запечатио пролаз Звезде у наредну рунду.
Наредни ривал била је кипарска Омонија, а први меч одигран је на Маракани. Међутим, иако су изабраници Роберта Просинечког пружили добру партију, меч је завршен без голова, те се о пролазу у плеј-оф одлучивало у реваншу на Кипру. Виђена је слична утакмица као у Београду, а с обзиром да ни након продужетака није било голова, прешло се на извођење једанаестераца. Погађали су редом Димитријевић, Миливојевић, Максимовић, Милуновић, Младеновић и Мијаиловић, а маестрални Бобан Бајковић је сјајном интервенцијом одбранио пенал Даниелсону и тако одвео црвено-беле у плеј-оф за Лигу Европе.
Тамо нас је чекао француски Бордо, а први меч играо се на Маракани. Добру партију, су пружили наши првотимци, али су мреже мировале до краја утакмице, те се о пласману у групну фазу одлучивало у Француској. Реванш је боље почео по црвено-беле који су у самом финишу првог полувремена повели поготком Филипа Младеновића. Ипак, изједначио је Гуфран у 53. минуту, а потом и Жуси погодио и преокренуо резултат у корист домаћих. Како је време одмицало, притисак на изабраницима Александра Јанковића је био све већи. Свега гол је био довољан за нерешен исход и пласман у групну фазу другог по јачини европског клупског такмичења. И онда, када је деловало да је све готово, Никола Микић се сјајно снашао и затресао мрежу, за потпуни делиријум црвено-белих. Имао је наш тим све карте у својим рукама, а потом је уследила надокнада, које се и данас многи звездаши са болом памте. Несрећно скривљен једанаестерац и погодак Гуфрана срушили су сав труд екипе коју је са клупе предводио Александар Јанковић, те тако одвели француског представника у групну фазу.
Бордо – Црвена звезда 3:2 (0:1)
Стадион: „Шабан Далма“, Француска.
Гледалаца: 21.789.
Судија: Марк Клатенберг.
Стрелци: Гуфран у 53. и 90. и Жуси у 71. минуту за Бордо, а Младеновић у 45. и Микић у 90. за Црвену звезду.
БОРДО: Карасо, Енрике, Обранијак, Сане, Гуфран, Жуси, Морисе Белај, Маријано, Серти, Планус, Тремолинас.
Резерве: Олимпа, Нгуемо, Сако, Плашил, Саивет, Маранж, Понђе.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Мијаиловић, Димитријевић, Лазовић, Максимовић, Микић, Јовановић, Милуновић, Касалица, Младеновић, Вешовић.
Резерве: Кировски, Спајић, Крнета, Бабаљ, Мирић, Савићевић, Асамоа.
