Нико као Звезда за српски фудбал – И по коефицијентима у европском врху

31

Црвена звезда је увек била мотор фудбала на овим просторима, ма како год да се држава звала, о чему говоре титуле, купови, резултати, али и достигнућа о којима се многи ни не усуде да размишљају. Сада, коначно, првак Србије иде директно у Лигу шампиона, а да је Црвена звезда вредно радила на националном коефицијенту и много пре тога, говори податак да је од сезоне 1955/56 па до данас освојен 101.867 поен за домаћи фудбал, што нас сврстава на 14. место вечне листе у Европи.

Крупни кораци којима се Црвена звезде враћа европском врху говоре да када је реч о овој листи може само да се просперира, иако је и актуелни учинак импозантан кад се узме у обзир да су иза нас остали фудбалски великани попут Ливерпула, Арсенала, Атлетико Мадрида, Олимпијакоса, Роме, Челзија, Валенсије, Борусије Дортмунд, ПСЖ-а и многих других. Међутим, ни то није превелико изненађење, јер смо у директним дуелима, у већини случајева успели да побеђујемо поменуте ривале, иако је реч о клубовима чија је историја за поштовање. Ипак, прија када се егзактно види да је Црвена звезда више донела фудбалу на овим просторима, него рецимо Ливерпул енглеском.

Први синоним за Црвену звезду је свакако 1991. година када смо освојили Куп европских шампиона савладавши Олимпик из Марсеја у финалу после пенала, а потом се и попели на врх света, али има наш клуб још континенталним успеха у својој историји. Стизали смо да финала Купа УЕФА, до полуфинала КЕШ-а (два пута), до полуфинала Купа победника купова, а добро се зна да су на Маракани и највећи падали.

Дакле, Црвена звезда је освојила 101.867 поена и налазимо се на 14. месту, а први клуб ком гледамо у леђа је Интер (103.163 поена), док је иза нас Селтик (101.250). Нека вас не буне бројеви, јер се поени нису увек рачунали као данас, али без бриге, победници су увек добијали бодове које су заслужили. Црвена звезда је од момента када су почела да се играју континелнтана такмичења, па до данас, била и остала мотор српског фудбала и врло радо ћемо наставити у том маниру.

Претходни текстГобељић: Озбиљно за коефицијент
Следећи текстСтанковић: Победа као обавеза према величини и коефицијенту