У сезони 2020/21. Црвена звезда је, након феноменалних партија у групној фази Лиге Европе, завршила као другопласирана екипа групе Л, са 11 освојених бодова. Тиме је наш клуб дошао до нокаут фазе Лиге Европе и новог европског пролећа. Ривал црвено-белима у шеснаестини финала такмичења био је велики Милан,а први меч игран је на Маракани, нажалост пред празним трибинама услед пандемије корона вируса.
Црвена звезда је обезбедила ново европско пролеће маестралним партијама у групи Л Лиге Европе, а жреб је одлучио да се наш клуб у шеснаестини финала овог такмичења састане са великим Миланом. Заказани сусрет са „Росонерима“ подсетио је навијаче црвено-белих на чувену утакмицу осмине финала Купа европских шампиона 1988. године, када је магла спречила Црвену звезду да оствари историјску победу и пролаз у наредну рунду такмичења.
Након ремија у првој утакмици осмине финала КЕШ-а одиграног у Италији, Звезда је након сат времена игре, водила у реваншу резултатом 1:0. Ипак, судија Паули је одлучио да утакмица прекине у 60. минуту, због магле и ужасних временских услова. По мишљењу многих, поновљена утакмица је требало да се настави од тренутка када је меч прекинут, али је у трећем сусрету играно од првог минута. Након продужетака, коначан исход тог дуела био је 1:1, те се отишло на пенале. Велики Милан се, након много среће, „провукао“ у наредну рунду такмичења.
После више од три деценије Звезда се поново састала са „Росонерима“ и наши навијачи су желели освету. Сем заљубљеника у црвено-белу боју, додатни мотив је имао и шеф стручног штаба Црвене звезде – Дејан Станковић, који је за време играчке каријере често био учесник жестоких дуела против Милана, у дресовима Лација и Интера. Станковићево искуство у италијанском фудбалу, уливало је појачано самопоуздање међу играчима и присталицама нашег клуба пред утакмицу шеснаестине финала Лиге Европе.
Не може се рећи да су црвено-бели били аутсајдери на овом двомечу. Четири сезоне заредом наша екипа је играла европска такмичења, у којима је два пута „презимила“ и долазила до нокаут фазе. Стога, атмосфера у клубу, као и међу нашим најватренијим навијачима, пред овај дуел је била изузетно позитивна. Нажалост, „електрицитет“ и додатну снагу Звездиним фудбалерима који би донели заљубљеници у Црвену звезду нису били могући, с обзиром на то да је утакмица играна пред празним трибинама, услед пандемије корона вируса. Први меч шеснаестине финала Лиге Европе заказан је за 18. фебруар 2021. године.
Гости су боље отворили меч, и у првих 12 минута меча два пута им је оправдано поништен гол, због играња руком, односно офсајд позиције. На истеку 20 минута меча, црвено-бели имали су прву велику прилику. Ел Фарду Бен је сјајним додавањем у простор „избацио“ Мирка Иванића, који је затим гађао даљи угао противничког гола, али је Донарума уз крајње напоре успео да интервенише ногама, и одбије лопту у корнер. Пет минута касније, Иванић је поново запретио. Овога пута затегао је ударац са двадесетак метара, али је „Росонере“ поново спасао њихов чувар мреже. Иако је Звезда сјајно играла, Милан је у финишу првог дела игре стигао до предности, након аутогола Радована Панкова, који није имао среће у намери да отклони опасност из Звездиног петерца.
Црвено-бели су силовито кренули на почетку другог полувремена, а прву шансу имао је Бен већ у 48. минуту. Иванић је повукао контранапад наших фудбалера, затим је проиграо Бена. Репрезентативац Коморских Острва је варком „бацио“ дефанзивца гостију, затим је из помало незгодне позиције шутирао у први угао, али је Донарума рефлексном одбраном сачувао своју мрежу. У 51. минуту оправдано је досуђен пенал за црвено-беле, када је капитен Милана – Ромањоли, играо руком у свом шесанестерцу, након шута Дијега Фалћинелија. Хладнокрвни Гејлор Канга је преузео одговорност, и донео изједначење нашим фудбалерима прецизним ударцем у леви угао гола Милана. Тачно десет минута касније, судија Сидиропулос досуђује нови једанаестерац, овога пута за „Росонере“, а са „креча“ погодио је Ернандез за поновно вођство противника.
У 77. минуту догодио се нови пех за наш клуб, јер је Милан Родић добио други жути картон. У том тренутку, ретко ко је веровао у наше фудбалере да ће доћи до изједначења, с обзиром на то да су у пољу имали играча мање. Ипак, оно што одувек краси Црвену звезду, то су упорност и неодустајање. У последњим минутима меча, Канга је из угла послао теледириговану лопту у „срце“ казненог простора, где је пронашао Милана Павкова, који је надскочио целокупну одбрану противника и савршеним ударцем погодио даљи угао, те матирао чувара мреже Милана. Високи нападач поново је израстао у хероја Црвене звезде!
Седам дана касније игран је реванш, а наши момци поново су одиграли јуначку утакмицу у којој су били апсолутно бољи ривал. Ипак, коначан исход тог меча био је 1:1, па се велики Милан поново „провукао“ у наредну рунду такмичења због правила предности гола у гостима.
Црвена звезда: Борјан, Гобељић (од 74. Гајић), Панков, Милуновић, Дегенек, Родић, Петровић (од 81. Саного), Канга, Бен (од 60. Фалко), Иванић (од 81. Бакајоко), Фалћинели (од 81. Павков).
Стрелци: Канга у 52. (из једанаестерца) и Павков у 90. минуту за Црвену звезду, а Панков у 42. (аутогол) и Ернандез у 59. минуту (из једанаестерца) за Милан.
