Црвена звезда је савладала екипу Глазгов Ренџерса резултатом 2:1, али је такмичење у Лиги Европи окончала у шеснаестини финала. Упркос томе, аплауз на крају меча је рекао све, а Дејан Станковић је могао да буде само поносан на своје изабранике.
– На оваквом нивоу, у осмини финала Лиге Европе одлучују ситнице и детаљи, а у ове две утакмице нас је то скупо коштало. Када гледамо 180 минута, одигирали смо две добре утакмице против Ренџерса, поготово у Београду. Тамо су ти центиметри направили разлику и утисак је да смо могли да дођемо до гола, два, али када играте на Маракани онда имате калкулисан ризик, играте пред 50 хиљада људи, знали смо да ће бити контри и било их је, али не много. На крају се у тој контри Пићини повредио, а причали смо на полувремену и рекао је да може, а ја уверк верујем играчима. Ипак, наивно смо примили гол. Међутим, поносан сам и немам шта да анализирам посебно – прекиде смо бранили одлично, били смо добри у транзицији, свако је имао по шансу да постигне гол. Не могу да се позивам на срећу, када погодиш пречку ниси био прецизан, ако будеш у офсајду, онда си раније кренуо. Данас смо били прави противник, поносна Црвена звезда. Ту је на конференцији са мном и Ераковић, момак који ће да расте из меча у меч и кога чека страшна каријера – почео је Станковић.
Наставио је са речима хвале на рачун младог Ераковића и упоредио га са Алесандром Нестом.
– Ераковић је прошао Звездину школу, од малена је учио како се игра и како се бори за клуб, а то је први услов за напредак. Други је бити поред њега и кад није добро и радити на његовом самопоуздању. Нисмо га трпели и све што се дешавало прошле године је фаза одрастања и то треба да буде, а изгурали су га саиграчи. Он је дефанзивац који може да игра лицем и леђима и идентично је брз. Перфектно се окреће и искрено подсећа ме на Несту, иако је Италијан био технички бољи. Међутим, Ераковић брзо налази позицију из које може да уђе у дуел, да шпринта, затвори, генерално је много брз за штопера. Још технике да „купи“… Шалу на страну, из утакмице у утакмицу је све бољи и сигурнији, а ове сезоне га не гледам као „бонуса“, већ као стандардног штопера Црвене звезде.
Осврнуо се Мистер на изгледне прилике које су фудбалери нашег тима имали.
– У првих пет минута другог полувремена смо имали три одличне прилике да постигнемо гол. Да је било 2:0, стварно би били на корак од чуда. Спремили смо се како ћемо у последњих 20 минута да изађемо, да пробамо офанзивније, да идемо на „све или ништа“. Гол нас је пореметио, али нисмо одустали, јер смо хтели победу. Победа је поклон за све звездаше који су уз нас. Ређале су се шансе Иванића, Павкова, Охија, па и шут Пићинија, у свакој од тих ситуацији сам помислио – ево га други гол. Најжалије ми је за ситуацију Охи-Павков из 49. минута. Остало није хтело, разбранио се голман, али та прилика да смо дали гол… Рекао сам играчима да треба само до 60. минута да буде 1:0 и да ћемо онда видети шта и како, а све смо имали спремно. Да ли је боља екипа прошла? Можда јесте, али смо и ми имали шансу и игру, трчали смо, нисмо одустајали у дуелима. Незгодан смо тим, оставимо контру понекад, али није то страшно као што је било између Дортмунда и Ренџерса. Мирно сам водио утакмицу, видели сте и ту ситуацију са судијом када сам добио жути каротн у 15. минуту, јер сам се насмејао. Није ме то пореметило, био сам фокусиран на утакмицу и са стране ми је све добро деловало. Говорио сам пре почетка пролећног дела сезоне да сваки навијач треба да се препозна у играчу на терену. И надам се да јесу, имали су на кога. Морамо да будемо поносни на ове момке.
Било је и одређених тактичких ствари које је Мистер спремио у припреми за утакмицу, а које су на терену деловале добро.
– Видели сте да су Катаи и Канга играли у везном реду, калкулисани ризик. Иванић је имао температуру, Павков јуче после конференције натегнуће листа, али ван свих правила је стиснуо зубе и играо. Имали смо два шпица, свесно смо пустили ризик на другу лопту, али смо и то добро покривали. Извлачили смо два играча на корнер, како би и њихове играче повукли и имали више простора, тако да нам је то успевало, а прекиде смо бранили одлично. Решили смо оне детаље из прве утакмице. Одбрана је такође била сјајна, Ераковић, Драговић, Пићини и Родић, одиграли су момачки. У средини Канга и терминатор Саного, такође Катаи је дао све од себе, могао је да се упише у стрелце, Иванић, два нападача Охи и Павков. Стварно не могу ништа да замерим, било би ружно. Морам да похвалим Драговића, громада од човека и треба да будемо поносни што је с нама, што дели искуство и оставља и више него што може за Звезду. Игра повређен, уморан, како он, тако и сви. Ставио је главу на копачку, отворена му је аркада, али за њега је то лака прехлада.
Овације навијача усмерене ка Дејану Станковићу и играчима су рекле све.
– Био сам пред плакањем када сам чуо навијаче. Показивао сам на играче, и увек ћу на њих да показујем, јер је нестварно шта ова група може.
Пожелео је и срећу колеги Ђованију Ван Бронкхорсту у наставку такмичења.
– Разговарали смо после меча, поздравили се испред свлачионице. На терен сам ушао да спречим мале чарке, али све је у реду. После меча нам је упутио комплименте, истакао да је била добра утакмица, али шта може друго да каже неко ко прође, за оног ко није – закључио је Станковић.
