У богатој историји Црвене звезде виђено је много чуда и преокрета у корист наше екипе, а оно што краси све Звездине генерације је победнички менталитет и неодустајање. Управо овакав став је потребан нашем клубу у текућој сезони Суперлиге Србије.
Наша екипа је након првог дела сезоне завршила као друга на табели са пет бодова заостатка у односу на „вечитог ривала“. Није први пут да се Црвена звезда налази у оваквој ситуацији, а кроз историју чак осам пута наш клуб долазио је до шампионске титуле државе, иако није био јесењи првак.
Давне 1951. године, првенство Југославије играно је током целе године, па је први део сезоне игран на пролеће, а други на јесен. Звезда се после турбулентне прве полусезоне нашла тек на четвртом месту иза Динама из Загреба, Хајдука из Сплита и Партизана. Ипак Звезда је играла много константније у јесењем делу шампионата, те се три кола пре краја првенства нашла на другој позицији иза Динама, са пет бодова заостатка, што је, у време када је победа доносила само 2 бода, био баш велики минус. Противници наше екипе, били су управо клубови који су пролећни део сезоне завршили испред Звезде. У 20. колу наши играчи су Сплићане савладали са 1:0. Након те утакмице, црвено-бели су у гостима савладали директног конкурента за титулу – Динамо, резултатом 2:1. Уследио је последњи меч, а противник је био нико други до вечити ривал. Звезда је дошла до друге титуле шампиона државе једном од најслађих победа у вечитом дербију, резултатом 2:0.
У првих пет кола сезоне 1967/68, Звезда је била непоражена, али друга на табели са седам бодова. Први део шампионата наша екипа је завршила иза Жељезничара, а разлика је била само један бод. Чета Миљана Миљанића, предвођена Драганом Џајићем, преокренула је ствари у своју корист у наставку сезоне и уз 16 победа, 11 нерешених резултата и само три пораза, освојила шампионат Југославије са укупно 43 освојена бода.
Наредне године, наш клуб се нашао у сличном проблему на половини такмичења. Звезда се у једном тренутку, због неконстантне игре, нашла тек на 13. позицији, а првопласирани Динамо био је далеко испред нашег тима. Међутим, наши фудбалери стабилизовали су се у наставку такмичења, те серијом од 12 утакмица без пораза, стигла до друге узастопне титуле.
Звезда је остварила једну од најуспешних сезона у Европи када је 1978/79 стигла до финала Купа УЕФА, па се наредне године очекивала доминација црвено-белих у домаћем шампионату. Пут до титуле првака државног шампиона 1979/1980, међутим, није био лак. Због згуснутог распореда у Купу УЕФА, Звезда прву полусезону није одиграла на довољно добром нивоу за освајање јесење титуле, пошто се нашла иза екипе Сарајева. Ипак, наши играчи су на пролеће заиграли много боље, те се распет ове сезоне догодио у последнем колу, када је Звезда дочекала Сарајево. Сјајном игром и победом од 4:1 наши фудбалери су дошли до 14. титуле шампиона државе, и тиме крунисали други део сезоне.
Можда и највећи преокрет Звезде у домаћем првенству догодио се сезоне 1983/84, када је наша екипа у неизвесној завршници шампионата, упркос изузетно тешком распореду и повредама кључних играча, успела да стисне зубе и освоји нову титулу. На крају првог дела првенства Црвена звезда се налазила тек на 6. позицији у трци за прво место, али се од трофеја није одустајало пошто су тимови први врху табеле били равноправни са нашим клубом, те бодовна разлика није била велика. Кључ успеха био је финиш првенства, када се, на свака три дана, играло са директним конкурентима за титулу шампиона. Иако десетковани, наши играчи су стоички издржали све потешкоће, те је Звезда по 16. пут постала првак државе.
Иако се наш клуб на крају јесењег дела првенства Југославије у сезони 1994/95 нашао на другој позицији иза Војводине, 21. титулу шампиона државе наша екипа обезбедила је на најслађи могући начин…На Ђурђевдан, 6. маја 1995. године, Звезда је славила у јубиларном 100. вечитом дербију након неизвесне завршнице и невероватног преокрета наше екипе. Вечити ривал имао је предност све до 85. минута меча, али је у последњих пет минута сусрета уследило чудо наших фудбалера. Прво је са беле тачке Дарко Ковачевић у 85. минуту дуела донео изједначење црвено-белима, а затим је својим јединим голом у првенству, Митко Стојковски обезбедио нову титулу нашем клубу. Звезда је те сезоне дошла и до „дупле круне“.
Титула, а и „дупла круна“, вратила се на Маракану пет година касније, у сезони 1999/2000, иако се Звезда, после лошег старта и смене тренера већ у четвртом колу, на полусезони нашла на трећој позицији. Екипа предвођена тренером Славољубом Муслином је на пролеће везала чак 17 победа, те је након незаустављиве игре у другом делу сезоне, дошла до троцифреног броја бодова, чак 105!
Последњи пут када је Звезда освојила шампионску титулу државе, а није била јесењи првак, било је у сезони 2013/14, када се наша екипа на крају прве полусезоне нашла иза вечитог ривала са бодом заостатка. Звезда је у наставку сезоне везала 10 победа у низу, и тако стигла до предности од шест бодова у односу на другопласирану екипу. Екипа предвођена Дарком Лазовићем, Милошем Нинковићем и Ненадом Милијашом до краја првенства није испуштала предност, и након седам година вратила је титулу тамо где јој је и место, на Маракану.
Сезоне када је Црвена звезда освајала титуле државног шампионата, али није била јесењи првак:
1951.
1967/68
1968/69
1979/80
1983/84
1994/95
1999/00
2013/14
Верујемо да ће се ова листа продужити након ове сезоне, а како би то било могуће, Црвеној звезди је потребна победа на вечитом дербију који се игра 27.2. са почетком од 18 часова. Дођите на Маракану да подржите наше фудбалере, и омогућите нови Звездин преокрет и будите тако део славне историје!
