Једна од најуспешнијих сезона у историји нашег клуба у европским такмичењима је 1970/71, а генерација предвођена трећом Звездином звездом Драганом Џајићем и легендарним тренером Миљаном Миљанићем, стигла је надомак финала Купа европских шампиона. Ми вам данас доносимо причу о овој фантастичној европској турнеји.
Први противник Црвене звезде у походу на ново европско пролеће била је, у то време једна од највећих светских екипа, Ујпешт Дожа. У Будимпешти, 16. септембра 1970. године, пред око 10 хиљада гледалаца, одигран је први сусрет у овом двомечу, али турнир није добро почео по наше фудбалере, пошто су поражени на отварању такмичења. Нађ је домаћинима донео предност у 52. минуту, а Дунаи је, девет минута пре краја меча, удвостручио предност мађарске екипе, те се у Београд отишло са резултатом 2:0 у корист Ујпешт Доже. Две недеље касније на Маракани, пред 45 хиљада верних навијача, заиграла је „права“ Звезда. Већ у седмом минуту најављен је преокрет црвено-белих, пошто је Филиповић затресао мрежу противника. Током 24. минута удвостручио је предност нашег тима Драган Џајић, трећа Звездина звезда и вођа екипе. У самом финишу првог дела игре гол је постигао Стеван Остојић, па се на паузу отишло са резултатом 3:0! Тачку на обрт Звездиних фудбалера ставио је, својим другим поготком на мечу, Зоран Филиповић у 58. минуту меча. Укупан скор овог двомеча био је 4:2, те је Звезда дошла до пролаза у следеће коло захваљујући сјајној реванш утакмици.
У осмини финала наша екипа сусрела се са румунским клубом Ута Арад, и очекиване су много лакше утакмице по наш тим у односу на сусрете са Ујпешт Дожом. На Маракани, 21. октобра 1970 године, показало се зашто је Звезда велики фаворит у двомечу са екипом из Арада, пошто су наши фудбалери лако савладали госте са 3:0. У, релативно мирном, првом полувремену, Зоран Филиповић начео је мрежу противника у 17. минуту. У наставку игре у кратком временском размаку поготке су постигли Аћимовић и Кривокућа, у 50. и 54. минуту. У другој утакмици виђен је сличан меч у односу на сусрет у Београду, пошто је наша екипа поново три пута затресла мрежу противника. Филиповић је овог пута дао два гола, у 49. и 67. минуту, а Јанковић је, десет минута пре краја регуларног дела времена, докрајчио румунску екипу. Почасни погодак за Уту Арад постигао је Босовски у 57. минуту меча, те је коначан исход у ова два дуела између црвено-белих и румунског клуба био 6:1.
У четвртини финала КЕШ-а био је клуб Карл Зајс Јена, клуб који се тренутно такмичи у трећој лиги Немачке, али је тада био једна од моћнијих екипа. Пред 13 хиљада гледалаца, десетог марта 1971. године, Звезда је гостовала екипи из Јене. Није добро почело по наше фудбалере, пошто су головима Стремпела у 16. и Дукеа у 21. минуту, домаћи брзо дошли до предности од два гола. До краја првог полувремена наши играчи играли су изузетно офанзивно, желећи да до истека 45. минута смање разлику. Нападачка игра им се исплатила у 42. минуту, када је Слободан Јанковић затресао мрежу противничког чувара мреже. Драган Џајић изједначио је резултат у наставку игре, али је Имшер голом у 86. минуту са беле тачке донео победу домаћима од 3:2, па је за пролаз у полуфинале Купа европских шампиона, наша Звезда морала да преокрене резултат у Београду, две недеље касније. Са невероватном атмосфером дочекана је немачка екипа, пошто се на стадиону нашло чак 80 хиљада присталица црвено-беле екипе! Са пенала је у 15. минуту Милован Ђорић довео у вођство наше играче, а после пола сата игре Филиповић, коме је ово био већ шести гол на турниру, је удвостручио предност црвено-белих. Трећи погодак на мечу постигао је Стеван Остојић, а завршни ударац задао је Караси десет минута касније, те је поново Звезда била убедљива на домаћем терену са резултатом 4:0.
Овог пута пред 90 хиљада Звездиних навијача, 14. априла 1971. године, дочекан је Панатинаикос, чији је тренер у то време био легендарни Ференц Пушкаш. Још једном је Црвена звезда доказала да пред својим навијачима једноставно не губи. У 14. минуту меча Остојић је начео мрежу противника, а предност је дуплирана голом Јанковића у 40. минуту. На старту другог дела игре Остојиће је постигао свој други гол на утакмици, а трећи за Звезду. Камарас је постигао једини погодак на мечу за грчку екипу у 56. минуту, али је на плус три вратио поново Стеван Остојић, који је обележио овај сусрет својим хет-триком. Звезда је победила прву утакмицу са чак 4:1, и очекивана је рутинска победа у реванш мечу за пролаз у финале Купа европских шампиона. Међутим, 28. априла 1971. године, догодио се један од најтужнијих пораза у историји Црвене звезде… Ужасно је почело по наше играче, јер је већ у првом минуту гол постигао Андониадис, али до краја полувремена није виђено нових погодака. До преокрета Панатинаикос је дошао у другом делу игре. Прво је Андониадис удвостручио предност домаћих у 55. минуту, а крај за црвено-беле обележио је гол у 64. минуту утакмице. Панатинаикос је због гола у гостима дошао до финала Купа европских шампиона. И дан данас се прича да су наши фудбалери пред меч у Атини отровани, јер су се пар сати пред почетак реванш утакмице сви играчи жалили на вртоглавицу и умор. Свакако, ово је једна од најбољих сезона у Европи у историји нашег клуба.
За Црвену звезду наступали су: Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Петар Кривокућа, Зоран Антонијевић, Кирил Дојчиновски, Владислав Богићевић, Миле Новковић, Јован Аћимовић, Зоран Филиповић, Стеван Остојић, Драган Џајић, Сава Карапанџић, Трифун Михајловић, Станислав Караси, Бранко Кленковски, Слободан Јанковић.
