Црвена звезда је у својој историји одиграла много великих и важних мечева, и бележила велике успехе, не само на европском, већ и на светском нивоу, а ми вам доносимо причу о дебитантском наступу нашег клуба у европским такмичењима.
Прво европско пролеће, Звезда је одиграла у сада већ далекој сезони 1956/57, предвођена једном од најуспешнијих генерација у историји Црвене звезде. Те сезоне, наш клуб се у осмини финала Купа европских шампиона састао са екипом Рапида из Харлема, што је уједно била и дебитантска утакмица наше екипе у европским такмичењима. Рапид је био домаћин на првом мечу, али то није представљало проблем за Костића, Шекуларца, Митића и екипу, јер су наши фудбалери уписали историјску прву победу у Европи резултатом 4:3. Костић је већ у четвртом минуту начео противничку мрежу, за рано вођство изабраника Милована Ћирића. Гости су успели да смање само четири минута касније голом Јансена, али то није спречило Топлака да у 42. минуту поново донесе предност нашој екипи пред одлазак на паузу. Петнаест минута пре краја сусрета, Костић се поново уписао у стрелце и тако дуплирао преност црвено-белих, али су гости поново успели да смање резултат након само три минута, голом Бишопса. Убрзо су домаћи стигли и до изједначења аутоголом Тасића, а коначан резултат за прву историјску победу у европским такмичењима поставио је Рудински голом у 82. минуту. Реванш меч игран је после само пет дана у Београду, пред око 15 хиљада гледалаца. Топлак је у 32. минуту довео наш тим у вођство, а Костић је само потврдио пролазак у наредну рунду такмичења, голом пред крај меча.
Уследило је и европско пролеће, а прва препрека црвено-белима била је бугарска екипа ЦДНА из Софије у четвртфиналу. Први дуел игран је на „Авала“ стадиону у Београду, 17. фебруара 1957. године пред нешто више од 30 хиљада гледалаца. Костић је наставио свој голгетерски низ, па је тако тресао мрежу противника у два наврата, у шестом и двадесет петом минуту, а погађао је и Поповић у 53. минуту. Бугарски тим успео је да смањи резултат пред сам крај меча голом Јанева, па је тако меч окончан са 3:1 за нашу екипу.
Седам дана касније, одигран је и реванш меч у Бугарској. Божков је у 22. минуту довео домаће до предности, да би свега седам минута након гола, Тасић поравнао резултат са беле тачке. Пред крај првог дела игре погодио је и Панајотов за 2:1, што је уједно био и коначан резултат, те је тако наш клуб након бољег укупног скора прошао у полуфинале.
У полуфиналном двомечу, нашој екипи противник је била италијанска Фиорентина. Први сусрет игран је у Београду, 3. априла 1957. пред око 40 хиљада љубитеља фудбала. Меч је био узбудљив и неизвестан до самог краја, а онда је Прини погодио два минута пре последњег судијског звиждука и донео победу гостима из Фиренце. Реванш се играо две недеље касније у Италији. Атмосфера је била права фудбалска, што говори и чињеница да је мечу присуствовало око 70 хиљада навијача. Сјајан амбијент ипак није био употпуњен головима, те су тако због резултата у првој утакмици, наши фудбалери окончали свој деби у Купу европских шампиона.
За Црвену звезду су наступали: Беара, Кривокућа, Спајић, Зековић, Станковић, Томић, Тасић, Шекуларац, Поповић, Митић, Цокић, Костић, Рудински, Топлак и Марковић.
