Мало је фалило – Борусија Менхенгладбах 1979.

11

Црвена звезда је у сезони 1978/79 стигла до финала Купа УЕФА. Била је то сјајна генерација предвођена Бранком Станковићем која је показала огромну чврстину, такмичарски дух и борбу до последњег минута.

Мало ко је очекивао да ће црвено-бели те кишовите јесени након пораза у гостима од берлинског Динама (2:5) уопште успети да прође прву рунду најмасовнијег такмичења, а камоли да ће на пролеће први пут играти у финалу једног европског такмичења. Све је изгледало још нереалније када су гости повели са 1:0 на „Маракани“. Такав резултат остао је на снази све до 60.минута. Уследио је фуриозан финиш Црвене звезде – за последњих пола сата постигли смо четири гола и преокренули све. Потом су редом падали Спортинг Хихон, Арсенал, Вест Бромвич и у полуфиналу берлинска Херта. У свим тим двомечима, посебно се памте погоци у последњим минутима када су црвено-бели решавали питање проласка даље.

Прва утакмица у финалу одиграна је 9.маја 1979.године пред 90.000 гледалаца. Црвена звезда је приказала изванредну игру и повела голом Шестића, а Западни Немци су изједначили несрећним аутоголом Ивана Јуришића. Други меч одигран је 23.маја у Диселдорфу, а дуел је остао у сећању по спорној одлуци судије Алберта Микелотија, када је поклонио домаћем тиму једанаестерац. Нису се после те неправде деморалисали црвено-бели, већ су офанзивном игром покушали да дођу до преокрета и трофеја.

Најближи поготку били су у финишу сусрета, када је Славољуб Муслин оштро шутирао и погодио место где се спајају пречка и статива, тако да је мало фалило да та легендарна „Амбасадорова“ генерација дође до трофеја.

Црвена звезда је наступила у следећем саставу: А. Стојановић, Јовановић, Милетовић, Јуришић, Јовин, Муслин, Петровић, Благојевић, Миловановић (од 46. Шестић), Савић, Милосављевић. Тренер: Бранко Станковић.