У срце свих навијача Црвене звезде одавно ушао је Гелор Канга. Габонац који на терену са диригентском палицом диктира све оно што се збива је и на синоћњем мечу против Лудогореца у победи од 1:0, подсетио да осим невероватне фудбалске интелигенције, елеганције и писмесноти, поседује и „топ“ у нози, од кога голмани са разлогом – стрепе.
Био је то 26. јул 2016. године, тим је са клупе предводио Миодраг Божовић, а Црвена звезда као један од најдоминантнијих освајача у историји Суперлиге тада, са 28 бодова више од вечитог ривала који је био први пратилац на табели играла квалификације за Лигу шампиона. Противник у трећем колу био је бугарски шампион Лудогорец, предвођен Кафуом (који је касније обукао и дрес нашег клуба) и Вандерсоном, а супротставио им се тим чији су и тада лидери били, као што су и данас – Гелор Канга и Александар Катаи, уз осовину Доналд и Ле Талек, а на мечу је наступио још један садашњи првотимац – Славољуб Срнић.
Повели смо голом Катаија који је после слалома у казненом простору Бугара, практично у паду погодио мрежу Стојанова, међутим, уследио је брз одговор домаћина и преокрет на 2:1. А онда је наступио на сцену Гелор Канга. Било је то два минута касније у односу на синоћ, играо се 66. минут меча, када је захватио лопту са више од двадесетак метара и на феноменалан начин погодио гол, отрчао на трибину са нашим навијачима и заувек ушао у срце свих оних којима је крв црвено-бела. Рекло би се да је све тада почело, упркос томе што је наш тим био елиминисан јер су у Београду гости победили са 4:2 после продужетака.
Издвајао се Канга у првенственим утакмицама, скретао пажњу на себе, али мечеви у Европи су они који га највише инспиришу. Годину дана касније у односу на гол Лудогорецу, уследили су мечеви са Спартом из Прага и Краснодаром и улазак Канге у историју нашег клуба, јер та два поготка нико никада неће заборавити. Чекала је дуго Црвена звезда да поново игра групну фазу неког европског такмичења. Предвођена Владаном Милојевићем, уз потпуно нову осовину тиму коју су чинили Савић, Стојковић, Радоњић и Боаћи, корачала је ка том успеху. И остварила га је, а прва асоцијација на те две утакмице је управо Канга и његове бомбе које испалио на оба меча када је погодио рашље гола, прво Спартиног, а потом и Краснодаровог, и после тога оно култно радовање где се попео на рекламу, скинуо дрес и показао га навијачима који су му здушно аплаудирали, док је Звезда обезбедила групну фазу Лиге Европе.
Вратио се Канга прошлог лета, задужио „осмицу“ и само наставио тамо где је стао у првом мандату. Гол Генту на Маракани, поново са велике удаљености, наговестио је свим звездашима, да темпераментни Габонац није заборавио да шутира. А онда и синоћња утакмица. Одбијена лопта, натрчавање Канге после кога је верујемо већина вас осетила да ће се десити оно што је потом уследило – бум – погођено је рашље Кахлининог гола, Црвена звезда води 1:0, а Габонац трчи у загрљај Дејану Станковићу.
Наш тим је остварио још једну важну европску победу, а херој ког је изнедрила екипа сјајном тимском игром, поново је био Гелор Канга.
