Црвена звезда је у својој историји два пута била у финалима европских такмичења. Куп европских шампиона освојила је 1991.године под вођством Љупка Петровића, а још једанпут била је у финалу Купа УЕФА 1979.године када је тренер био Бранко Станковић. Поред тих финала, још три пута црвено-бели су били у полуфиналу евро-купова. У сезони 1974/75, наш тим је стигао до полуфинала Купа победника купова.
Црвено-бели су те сезоне предвођени Миленком Михићем такмичење стартовали против ПАОК-а. Пораз у Грчкој од 1:0, надокнађен је на „Маракани“ када је наш тим славио са 1:0 у регуларном делу меча поготком Владимира Петровића у 58.минуту. У продужецима, наш тим је преко Душана Савића дао још један гол у 109.минуту за коначних 2:0 и пролаз у наредну рунду. Наредни противник био је Авенир из Луксембурга. Први меч у гостима наш тим је убедљиво тријумфовао са 6:1. Троструки стрелац био је Милош Шестић, два је постигао Зоран Филиповић, а један Радивоје Ратковић. У реваншу нова голеада, а симпатични Луксембуржа савладани су са 5:1. Противника је два пута матирао Радивоје Ратковић, а по једном Зоран Филиповић, Милош Шестић и Душан Савић. А у четвртфиналу историјски двомеч са Реал Мадридом предвођеним Камачом, Дел Боскеом и Брајтнером. Утакмица у Шпанији завршена је са 2:0 у корист домаћина, а реванш у Београду црвено-бели су пред препуном „Мараканом“ славили са 2:0. Стрелци су били Драган Џајић у 35.минуту и голмана Огњена Оље Петровића у 55.минуту из једанаестерца. Како се резултат није променио ни након 120 минута, приступило се извођењу пенала. Прецизни са беле тачке за Црвену звезду били су Михаљ Кери, Зоран Филиповић, Петар Баралић, Душан Савић, Огњен Петровић, Слободан Јанковић, док је промашио Братислав Ђорђевић. За Реал су погодили Висенте Дел Боске, Гинтер Нецер, Агилар, Паул Брајтнер и Рубињан, док су Бенито и Сантиљана били непрецизни, и Звезда се са 6:5 пласирала у полуфинале Купа победника купова.
Противник на корак од финала био је Ференцварош. Сусрет у Мађарској 9.априла 1975.године, завршен је поразом црвено-белих од 2:1, што је био активан резултат пред реванш, а једини погодак постигао је Душан Савић у 56.минуту.
Тренер Миленко Михић извео је следећи састав: О. Петровић, Радовић, Кери, Јеликић, Баралић, Ратковић (од 75. Шестић), Николић, Никитовић, В. Петровић, Сушић (од 80. Новковић), Савић.
Реванш у Београду 23.априла, ушао је златним словима у историју клуба. Оборен је рекорд по броју навијача који су тог дана присуствовали на стадиону. Укупно је било 110.000 гледалаца, што ту утакмицу чини најпосећенијом свих времена на територији бивше Југославије. Продато је тачно 96.070 улазница, али хроничари тог времена истичу да се тражила карта више, да су људи плаћали баснословне суме за карту и на крају су гужве биле такве да је кроз капије ушло 15 хиљада љиди више. Према проценама тадашњег директора стадиона Црвене звезде Милета Петровића, утакмицу је посматрало око 110.000 људи. Мађари су повели у 7.минуту, а наш тим преокренуо головима Керија у 50. и Филиповића у 77.минуту. Када су сви на стадиону очекивали продужетке, Ференцварош је изједначио у 83.минуту из једанаестерца и отишао у финале.
Црвена звезда – Ференцварош 2:2 (0:1)
Стадион: „ФК Црвена звезда“.
Гледалаца: 110.000.
Стрелци: Кери у 50. и Филиповић у 77. за Црвену звезду, а Пустаји у 7. и Међеши уј 83. минуту из пенала за Ференцварош.
Судија: Валтер Ешвилер (СР Немачка).
Црвени картон: Балинт (Ференцварош) у 70. минуту.
Црвена звезда: О. Петровић, Ђорђевић, Никитовић, Радовић, Кери, Баралић, С. Јанковић, Антонијевић (од 37. Филиповић), Савић, Петровић, Шестић.
Ференцварош: Геци, Међеши, Мартош (од 89. Келемен), Балинт, Раб, Онхаус (од 53. Такач), Муха, Јухас, Мате, Мађар, Пустаи.
