Омладинци Црвене звезде су освојили титулу првака на веома доминантан начин два кола пре краја шампионата, као екипа која има највише победа и најмање изгубљених утакмица. Уз то наши бисери су показали велику ефикасност и постигли највише голова у лиги (106) и на још један начин потврдили да су најбоља екипа у шампинату.
Изабраници Марка Неђића, иако су годину дана млађи од ривала, су током целе сезоне играли нападачки фудбал и из утакмице у утакмицу подизали своју форму. Упрскос бројним повредама које су задесиле наше таленте, као и прекоманди у први тим Графичара (Никола Станковић, Урош Лазић, Марко Лазетић, Стефан Деспотовски, Андреј Ђурић) наши јуниори су доказали свој квалитет и освојили титулу првака Омладинске лиге Србије.
На голу је током целе сезоне неприкосновен био Марко Ђопић. Популарни „Ђопа“ је тренирао са сениорским тимом Црвене звезде, где је могао да учи од искусних чувара мреже Милана Борјана и Зорана Поповића, а бранио је за нашу омладинску селекцију и забележио чак 32 наступа. Уз Ћопића гол нашег тима чували су Богдан Маринковић, који је у два наврата стао међу стативе, и Стефан Маринковић који је бранио гол Звезде на три утакмице. Током јесени је бранио и Вељко Илић који је на два утакмице примио три поготка, а у међувремену је отишао на позајмицу у ИМТ.
У дефанзивној линији нашег тима са највише наступа истакао се Вукашин Крстић. Крстић је забележио 31 наступ у црвено-белом дресу, а подједнако добро је покривао позиције централног, као и десног бека. Као десни бочни играч је забележио пет асистенција, када је веома прецизним центаршутевима проигравао наше нападаче. Штоперску позицију уз Крстића сигурно покривао Стефан Лековић, момак рођен 2004. године у Београду, и уписао 24 наступа постигавши два гола уз две асистенције. Уз то Лековић је одиграо 18 утакмица за нашу кадетску селекцију, где је у пет наврата тресао мрежу ривала и једном проиграо саиграче. У пролећном делу тиму Марка Неђића се прикључио Александар Лукић и унео додатну чврстину у дефанзивну линију нашег тима. Капитен наших омладинаца је одиграо 14 утакмица у другом делу сезоне и на крају заслужено подигао шампионски пехар. Поред ове тројице штопера, на овој позицији пет наступа је забележио и Матија Гочобија, али нажалост повреда га је спречила да одигра више утакмица.
На позицији левог бека смељивали су се Давид Петровић и Виктор Радојевић. Петровић је током сезоне одиграо 24 утакмице и постигао је један гол уз седам асистенција и био је једна од главних карика у тиму Марка Неђића. На пар утакмица је играо и на позицији десног бека, где је такође пружао добре партије, иако му то није примарна позиција. Радојевић је за омладинце наступио 15 пута и забележио две асистенције. Јесењи део сезоне је провео у омладинцима Графичара где је одиграо десет утакмица, а за тим Николе Митића је на једном мечу постигао један погодак. Павле Бјелановић, десни бек нашег тима, је у првом делу сезоне наступао за омладинце Графичара где је забележио 16 наступа. У наставку сезоне је услед својих добрих партија прекомандован у омладинце нашег тима и одиграо четири меча.
Никола Пантић и Марко Ћурић су током целе сезоне били покретачка снага нашег тима. Понекад су делили минутажу, а некад заједно на терену диктирали ритам нашег тима, а укупно су забележили 63 наступа. У везном реду нашег тима су наступали још Никола Кнежевић, Андрија Радуловић, Јован Митуљикић, Марко Стојановић, Стефан Пиргић, Лука Стојановић, Никола Митуљикић и Урош Бранковић. Кнежевић је ове сезоне постигао чак 21 гол и уз четири асистенције заузео место првог стрелца екипе. Звездина „десетка“ је показала свој велики потенцијал и прелепим головима улепшавала акције које су организовали наши бисери. Радуловић је ради веће минутаже на зимској паузи прикључен својим старим саиграчима и на шест утакмица постигао чак пет голова, али нажалост повреда га је спречила да ова статистика изгледа још импресивније. Јован и Никола Митуљикић су током целе сезоне показали какав велики потенцијал поседују. Са својим перфектним прегледом игре, правоременим додавањима и дриблизнима, одушевљавали су малобројну публику, а головима и аситенцијама доприносили победама нашег тима. Јован је у осам наврата тресао мрежу ривала, док је Никола постигао 12 погодака.
Марко Стојановић је био један од најстандарнијих фудбалера током сезоне. Забележио је чак 36 наступа и постигао осам голова уз три асистенције. Својим продорима остављао је иза себе противничке дефанзивце, а шутевима са дистанце погађао мреже ривала. Стефан Пиргић је углавном улазио као „џокер“ са клупе и својом свежином и добром игром доприносио победама нашег тима. Лука Стојановић, фудбалер рођен 2004. године у Кикинди, је у првом делу сезоне наступао за омладинце Графичара, а својим добрим партијама је добио позив и прикључио се тиму Марка Неђића у наставку сезоне где је забележио четири наступа. Урош Бранковић је доживео повреду у првом делу сезоне и није био на располагању Марку Неђићу у пролећном делу шампионата. Пре повреде на мечу са Вождовцем, одиграо је 14 утакмица, постигао пет голова и забележио четири асистенције. Током јесени је и Александар Гаинов наступао за наше кадете и покривао позицију десног и левог бочног играча, међутим на зимској паузи је отишао на позајмицу у ИМТ.
У нападу Марко Неђић је имао највише поверења у Матеју Бачанина. Наш голгетер је током сезоне постигао 15 голова и у четири наврата несебично проиграо саиграче, а својим кретањем је често остављао простор нашим крилним нападачима који су долазили из другог плана и постизали голове. Поред Бачанина највећу претњу противничким голманима представљали су Александар Кахвић и Давор Ракић. Кахвић је наступајући за кадете Графичара постигао 23 гола, а услед својих одличних партија је прекомандован у нашу омладинску селецију. Високи нападач, рођен 2004. године у Теслићу, је својом конституцијом и фудбалском интелигенцијом надмудривао противничке дефанзивце и постигао пет голова и забележио четири асистенције. Давор Ракић је у шест наврата наступао за селекцију омладинаца и забележио једну асистенцију, док је за кадете Црвене звезде постигао 15 голова и забележио чак 12 асистенција. Марко Боровић је забележио пет наступа у црвено-белом дресу током сезоне, али није имао среће да се упише у листу стрелаца.
Такђе је и неколицина наших кадета имала прилику да играју за омладинце ове сезоне: Алексеј Вукичевић (једна утакмица), Братислав Марић (две утакмице), Немања Видојевић (пет утакмица, једна асистенција), Јован Мијатовић (две утакмице, једна асистенција), Лука Лечић (четири утакмице), Михајло Милосавић (једна утакмица, два гола), Мирко Николашевић (осам утакмица, пет голова, две асистенције), Вељко Митић (две утакмице).
Подсећања ради наши суперталентовани јунири су освојили титулу два кола пред крај првенства укупно својивши 86 бодова. Изабраници Марка Неђића су забележили 26 победа, осам нерешених резултата и само четири изгубљене утакмице, а уз то су постигли највиђе голова од свих екипа у лиги (106), а примили најмање(33).
