Ризнице музеја стадиона „Рајко Митић“ краси један од најскупоценијих експоната на овим просторима, који су црвено-бели освојили победивши као гост вечитог ривала у 16. вечитом дербију.
Сусрети између Црвене звезде и Партизана су свакако један од највећих спортских догађаја на Балкану, али је опште познато да је овај ривалитет препознатљив многим љубитељима фудбала у Европи, па и читавој планети. Многе од утакмица у којима београдски ривали укрштају копља носе посебан историјски печат, те се на тај начин издваја и сусрет који се одиграо у Београду 8. јуна 1955. године.
Био је то фудбалски празник који је окупио више од 50.000 људи на стадиону „ЈНА“. Својим присуством овај спортски догађај увеличао је тадашњи премијер Бурманске уније У Ну, који је боравио у званичној посети Југославији. Високи функционер Бурме, данашњег Мјанмара, је у част југословенско-бурманског пријатељства донео скупоцени дар, који је наменио управо победнику 16. вечитог дербија. Наиме, реч је о пехару који у свом саставу има између 100 и 150 грама позлате, али је такође украшен богатим орнаментима бурманске националне уметности. Вредно помена је да је трофеј тежак око четири килограма, а у јавности је препознатљив под именом „пехар од жеженог злата“.
Обе екипе су биле силно мотивисане да се прикажу у што бољем светлу у мечу који се играо пред огромним бројем људи. Мотиви у оваквим утакмицама никада не изостају, а свечана атмосфера везана за сам сусрет само је допринела да играчи дају све од себе како би се добро представили у овом историјском дуелу.
Боје нашег тима у овом мечу су бранили: Гајић, Станковић, Зековић, Поповић, Нешовић, Миљанић, Митић, Цокић, Топлак, Живановић и Костић. Партизан је рано повео, а преокрет и радост Звезди су обезбедили Цокић у 27. и 32, Топлак у 78. и капитен Рајко Митић у 88. минуту, који је поставио коначних 4:1 у корист нашег тима. За овај меч се говорило да је био један од најинтересантнијих сусрета који су одиграли Црвена звезда и Партизан од почетка међусобног ривалства. Сам ток утакмице је донео пуно узбуђења, лепих акција, као и неколико фантастичних голова.
Многи су мислили да црвено-бели неће моћи да се резултатски врате у меч после раног вођства ривала, међутим одличном игром екипа Црвене звезде је успела да преокрене резултат у своју корист. Мало после средине првог дела игре, Јова Цокић је успео да повуче лопту са средине терена ка противничком голу, као и да упути прави пројектил са неких 25 метара ка мрежи црно-белих. Лопта је завршила у самих 90 степени горњег десног угла, те је на спектакуларан начин наш играч поравнао резултат. Само пет минута касније, исти актер довео је наш тим до потпуног преокрета. Публика је имала прилику да види репризу првог гола, тако што је Цокић поново сјајно шутирао са велике удаљености, али је лопта отишла у горњи десни угао гола Партизана. Многи сматрају да овакви голови, у овако кратком размаку, до тада нису виђени на вечитим дербијима, те се Цокић дивним головима уписао у историју ових сусрета. До полувремена, Звезда је нападала свог ривала, а црно-бели су се грчевито бранили, те се ипак на паузу отишло са предношћу нашег тима од 2:1.
У 78. минуту је гошло до нове промене резултата, када је Топлак искористио грешку одбране Партизана и рутински постигао погодак. Иако су многи мислили да се резултат више неће мењати, наши играчи су до самог краја меча играли офанзивно, па је у 88. минуту гол постигао наш капитен, Рајко Митић. Он је дриблинзима преварио одбрамбене играче црно-белих и упутио одличан ударац у доњи угао гола домаћих, а лопта је завршила поред саме стативе. Капитен црвено-белих тако је поставио невероватних 4:1, што је до тада био најтежи пораз Партизана у првенственим утакмицама када се ради о вечитим дербијима.
Вредно помена је и да се на овом сусрету изузетно истакао Миљан Зековић, који је командовао одбраном Црвене звезде, а асистент у дефанзиви му је тада био наш велики играч и некадашњи тренер, Миљан Миљанић. Поред њих, у овом мечу је био одличан Бранко Станковић, који је задобио повреду у овој утакмици, али је ипак одиграо одлично на десној страни терена, па је био високо оцењен од стране бројних извештача.
Захваљујући сјајној партији ове генерације из Љутице Богдана, скупоцени трофеј намењен победнику овог вечитог дербија данас краси витрине стадиона „Рајко Митић“ и сведочи о квалитету тадашњег тима црвено-белих. Пехар је екипи Црвене звезде уручио управо премијер Бурманске уније, У Ну, који је био одушевљен спектаклом у Београду.
