На феноменалан начин су фудбалери нашег тима ушли у пролећни део сезоне, остваривши још један тријумф, овог пута против нишког Радничког (1:0), а непроместива препрека за противничке офанзивце била је наша дефанзивна четворка која је осим тога, на сјајан начин и градила игру Црвене звезде.
Статистички су предњачили Радован Панков и Страхиња Ераковић који су одиграли беспрекорну утакмицу, с тим да је двадесетогодишњи дефанзивац морао да изађе ван терена, јер је добио јак ударац на старту другог полувремена. Ераковић је за то време био неко ко је без већих проблема излазио на крај са бочним нападачима ривала, с обзиром да је покривао позицију левог бека, која му није примарна, али на којој је већ неколико пута ове сезоне показао да може адекватно да одговори свим постављеним задацима Дејана Станковића.
Ераковић је освојио 12 од 14 дуела, од чега је девет било дефанзивних и три у ваздуху, а о томе да наши бекови стоје веома офанзивно, говори чињеница да је управо наш млади фудбалер учествовао у шест нападачких акција у противничком казненом простору, те да су у том параметру од њега бољи само Иванић и Павков. Укупно пет акција ривала је прекинуо тиме што је одузео лопту, а то је једном учинио и на противничкој половини, што опет говори о високо постављеној одбрани нашег тима. Веома добар је био у додавањима, па је укупно 24 од 31 пас завршио тамо где је био намењен, у чему такође предњачи Ераковић, иако је лидер у мечу са Радничким што се тог сегмента тиче (не рачунајући голмана) био његов колега са супротне стране терена – Гајић (24 од 30 додавања).
Панков је био можда и упечатљивији, с обзиром да је сваки дуел на мечу успео да освоји. Осам пута се нашао у контакт игри са фудбалерима противничког тима и у сваком случају је изашао као победник из дате ситуације. Он је успео чак седам лопти да одузме ривалима, те им на прави начин опструирао игру и спречавао било к акву креацију или завршни пас који би могао да резултира голом. Бољи од њега у том сегменту био је само Дегенек са осам пресечених додавања.
О сарадњи наше одбране и напада, као и офанзивности играча којима је примаран задатак да сачувају гол, говори чињеница да је три од пет најучесталијих сарадња био производ такве комбинаторике. Ераковић и Панков су то учинили девет пута, као и Гајић и Бен, док су једном мање сарађивали Панков и Павков.
