Црвена звезда ће у четвртак од 18 часова и 55 минута на свом стадиону дочекати екипу Милана у оквиру шеснаестине финала Лиге Европе, а то неће бити први двомеч између ових тимова, с обзиром да су се кроз историју водили антологијски дуели. Генеза ривалства између Црвене звезде и Милана траје од 1988. године када су се ове две екипе сусреле у другом колу тадашњег Купа европских шампиона.
Црвена звезда је у сезони 1988/1989. након освојене 16. титуле обезбедила учешће у Купу европских шампиона. У првом колу овог такмичења црвено-бели су елиминисали убедљивим победама ирског шампиона Дандалк. Било је 5:0 на првом мечу у Ирској, док је реванш у Београду завршен у корист нашег тима 3:0. У наредном колу Звезда се сусрела са италијанским Миланом, који је тада важио за једног од главних фаворита за освајање Купа европских шампиона.
Карактеристично за сусрет Звезде и Милана из 1988. године је што је уместо две утакмице, одиграно три. Црвена звезда је успела да оствари позитиван резултат у првом мечу који се играо у гостима (1:1), међутим реванш меч на нашој „Маракани“ прекинут је због „чувене београдске магле“ при вођству нашег тима од 1:0. УЕФА је донела одлуку да се сутрадан одигра потпуно нова утакмица, која је у регуларном току завршена 1:1, а играчи Милана су прошли даље после продужетака захваљујући бољем извођењу једанаестераца (2:4).
Милан – Црвена звезда 1:1 (0:0)
Прву утакмицу у својој богатој историји Звезда је одиграла против Милана на чувеном „Сан Сиру“ 26. октобра 1988. године пред 75.000 гледалаца. Тадашњи тренер нашег тима, Бранко Станковић, спровео је сјајну тактичку замисао са петорицом играча у одбрани коју су чинили Најдоски, Радовановић, Ивановић, Јурић и Василијевић. Најистуренији у нападу био је Драган Стојковић Пикси, који је тада играо сезону каријере у црвено-белом дресу. Пикси је својим диблизнима и асистенцијама био стална претња и просто нерешива енигма за одбрану Милана. У 47. минуту управо капитен Стојковић се сјајним дриблинзима ослободио чувара нанизавши готово читаву дефанзивну линију „Росонера“, а затим одличним ударцем савладао голмана Гулија. Међутим, Милан је брзо изједначио преко Вирдиса. Црвено-бели су до краја меча наставили да прете голу преко расположених Стојковића и Мркеле, а такође, успевали добро организованом одбраном да одоле нападима домаћина који је желео да дође до потпуног преокрета. Меч је завршен 1:1, што је тада био веома повољан резултат за наш тим.
Црвена звезда – Милан 1:0 (0:0) – прекид у 64. минуту због магле
Две недеље после, у реванш мечу 9. новембра 1988. године Црвена звезда је дочекала Милан на свом стадиону. Пред чак 97.400 гледалаца наш тим је одлично играо и био надомак велике победе, међутим меч је прекинут у 64. минуту, при вођству црвено-белих 1:0, услед густе магле на терену. Наш тим је имао предност из првог сусрета и играо је тактички паметно чувају предност из Италије, тако да није дозволио „звездама“ Милана да запрете голу Стојановића. Црвено-бели су били веома близу проласку у четвртину-финала када је у 50. минуту утакмице сјајан гол постигао Дејан Савићевић, који је пре ове утакмице привремено напустио војску како би се придружио саиграчима у борби против једне од најквалитетнијих екипа у историји овог спорта. Тада малтене нико од пристуних на стадиону није видео гол Савићевића, а о густини магле сведочи да је на семафору првобитно као стрелац поготка био уписан Жарко Ђуровић. Само неколико минута после мајсторије Савићевића, нападач гостију Вирдис добио је црвени картон због ударања Најдоског. Са голом предности и играчем више у пољу, Звезда је имала отворен пут ка победи и пласману у даљу фазу такмичења. Нажалост, због врло слабе видљивости услед невероватно густе магле која се спустила на терен судија Дитер Паули је одлучио да прекине меч. Играчи оба тима напустили су терен и после консултације делегата утакмице Ота Демута заједно са седиштем УЕФЕ у Цириху донета је одлука да се сутрадан одигра потпуно нови меч, са почетком у 13 часова. Искључени Вирдис није имао право да наступи, а резултат је био поништен.
Црвена звезда – Милан 1:1 (1:1); 2:4 (пенали)
У другој „поновљеној“ утакмици Црвене звезде и Милана наш тим је поново приказао добру игру. Утакмица у регуларном делу завршена је 1:1, а пошто ни после продужетака није било победника, приступило се извођењу једанаестераца. На нашем стадиону било је преко 100 хиљада гледалаца, јер је одлучено да улаз за ову утакмицу буде бесплатан.Меч је почео теренском иницијативом гостујућег тима, коју су дефанзивци нашег тима успели да одолевају све до 35. минута када је Ван Бастен успео да матира Стојановића. На радост свих навијача Звезде црвено-бели су брзо успели да стигну до изједначења. У 39. минуту гол је постигнут у режији капитена Стојковића који је савршено прецизним шутем завршио акцију коју је започео Савићевић и на тај начин матирао одбрану Милана. У наставку утакмице посед је припао гостујућој екипи, која је предвођена Гулитом, Рајкардом, Ван Бастеном и Анћелотијем била веома озбиљан противник. Наш тим је 89. минуту могао да дође до победе када је лош повратни пас Костакурте сјајно пресекао Мркела и избио пред гол Галија, међутим, није успео да постигне погодак. После одиграних продужетака није било промене резултата, па се приступило извођењу пенала. За наш тим са беле тачке прецизни су били Стојковић и Просинечки, док једанаестерац у гол нису успели да претворе Савићевић и Мркела. Фудбалери Милана су успели да реализију сва четири ударца и на тај начин се пласирају у четвртфинале Купа европских шампиона. Куриозитет је да управо Милан био освајач овог такмичења након елиминисања нашег клуба.
У овом чувеном „тромечу“, наступали су следећи фудбалери:
Црвена звезда: Стеван Стојановић, Илија Најдоски, Горан Василијевић, Рефик Шабанадзовић, Славко Радовановић, Горан Јурић, Милан Ивановић, Дејан Савићевић, Милош Бурсаћ, Драган Стојковић, Жарко Ђуровић, Роберт Просинечки, Митар Мркела, Бранко Давидовић, Зоран Димитријевић, Хусреф Мусемић. Тренер: Бранко Станковић.
Милан: Ђовани Гали, Мауро Тасоти, Паоло Малдини, Анђело Коломбо, Франк Рајкард, Франко Барези, Роберто Донадони, Карло Анћелоти, Марко Ван Бастен, Албериго Евани, Пјетро Вирдис, Давид Пинато, Роберто Муси, Руд Гулит, Масимилиано Капелини, Кристиан Лантигноти. Тренер: Ариго Саки.
