Синоћњи тријумф Црвене звезде над Гентом (2:0), осим што је наш клуб довео на корак од презмиљавања у Европи, важан је због тога и што нам је ово прва победа у Белгији.
У својој дугој историји – Црвена звезда је четири пута играла такмичарску утакмицу у Белгији и то без успеха, тако да победа и сјајна игра пулена Дејана Станковића још више добија на важности. Два тријумфа која смо остварили над Гентом у последњих месец дана би у потпуности могла да промене слику о односу Црвене звезде и белгијских клубова.
У Белгији смо такмичарску утакмицу први пут одиграли у сезони 1981/82 када смо изгубили 2:1, а једини погодак за наш тим постигао је Бошко Ђуровски. Била је то четвртина финала Купа европских шампиона, а с обзиром на то да смо и у реваншу у Београду поражени идентичним резултатом – ту смо завршили такмичење.
Поражени смо и од Клуб Брижа у сезони 1987/88 резултатом 4:0, да би у реваншу славили 3:1, што није било довољно да прођемо шеснаестину финала Купа УЕФА.
У групној фази Купа европских шампиона, у сезони 1991/92, поражени смо од Андерлехта на гостујућем терену када је резултат био 3:2 за белгијског представника. Поготке за наш тим су постигли Дарко Панчев и Славиша Чула, док смо у Београду славили идентичним резултатом који је био у првом мечу.
Последњи пут смо у Белгији играли у сезони 1997/98 када нас је Екерен победио резултатом 3:2. Први погодак дело је Перице Огњеновића, а други баш нашег садашњег тренера – Дејана Станковића. Играо се 63. минут када је Станковић прихатио лопту на шеснаест метара, кренуо у дриблинг и снажним ударцем погодио мрежу ривала. У Београду је пак било 1:1, али симболика у којој Станковић као играч на последњем гостовању даје гол у Белгији, а потом и као тренер остварује прву победу – не може да буде случајна.
Показали су његови пулени синоћ да Црвена звезда може да оде у Белгију и победи. Голови Његоша Петровића и Немање Милуновића биће вечно запамћени и верујемо да ће након синоћње утакмице кренути позитивна серија за наш клуб, што се тиче мечева у Белгији.
