Постоје особе чији је надимак њихов заштитни знак. Александра Обрадовића вероватно нико није познавао, док су Бамбија знали сви.
„Ловац“ на таленте, који је био присутан на сваком дечјем школском такмичењу и кросу, умео је да препозна младог и перспектиног атлетичара. Своје пулене гледао је као своју децу, проверавао им оцене у школама, решавао љубавне проблеме и формирао их као честите и поштене људе. Атлетика је била игра кроз коју им је градио такмичарски дух.
Најстарији тренер атлетског клуба Црвена звезда, до своје 85. године је долазио на сваки тренинг. Међутим, вест која нас је пре три дана све растужила је одлазак Бамбија.
„Бавити се нечим више од пола века онако успешно како је то Бамби умео, здравом разуму не може да дозволи ниједну другу помисао, осим оне у суперлативу, пре савршено. Било је то више од сарадње, чак више и од љубави, коју је безрезевно делио према својим спортистима. На такву посвећеност и емоцију, они би му узвраћали рекордима и медаљама. Његова Црвена звезда подржавала је и препознавала сваки његов потез, акцију и покрет које је са лакоћом, суптило и грациозно, баш као прави бамби чинио. Човек доброте и топлоте, топлоте веће од Сахаре, никада није тражио надокнаду за свој рад, што га није амнестирало од стране атлетске јавности и спорта уопште, да то препознају и да награде његов лик и дело“, поручио је потпредседник АК Црвена звезда Невен Ранић.
Атлетичати су на разне начине долазили до Бамбија или их је он на различите начине проналазо, али оно што је заједничко за све је да период тренирања код њега описују као најлепши.
Када је чула да се у Лештанама отвара атлетски клуб, троскокашица Ивана Огњановић, отишла је на тестирање, и тог дана пре скоро деценију упознала легендарног Бамбија.
„Сећам се реченице ‘Мала колико дуге ноге имаш, рођена си да будеш препонашица’. Тог септембра креће наше дружење и сазревање кроз време и дисциплине. Толико љубави, пријатељства и позитивне енергије је уткао кроз осам година тренирања код њега. Увек ћу га се сећати са осмехом на лицу, истим оним који сам имала када нас загрли поздрављајући се након завршеног тренинга. Памтићу његове чувене реченице ‘Откуд ти у пола три’ и ‘Је л’ си ти шампионка или шампињонка?’ Памтићу га по свему што он заправо јесте, а то је племенито срце“, истакла је Ивана.
Атлетичарка којој је период тренирања код Бамбија био најлепши у животу и каријери је бацачица кладива, Александра Ивановић.
„Истина је да смо код Бамбија сви били ушушкани, тренирали и такмичили се са задовољством. Нико није био префорсиран, зато смо и израсли у здраве и стабилне личности. Њега смо сви обожавали, тако је атмосфера била дубља од пуког тренирања. Захвална сам му што ме је заљубио у краљицу спортова, на свим анегдотама и на жртвовању које је за сваког посебно пружао. Мени је лично поклонио доста знања о атлетици и животу, правих и здравих погледа на свет или бар какав би он требало да буде. Његова чувена реченица-комплимент„Па и није тако лоше мала“, ме је увек мотивисала у ономе што радим“, рекла је Александра.
Таленат за скок увис, до првог дана тренирања, Бамби је видео код Јоване Делић.
„Прве атлетске кораке направила сам са њим. Дивила сам се његовој енергији и начину на који је од нас правио спортисте. После сваког тренинга доносио би неко воће, углавном неке нове врсте јабука. Тренинге је прилагођавао нашим обавезама и ништа није могло да га спречи да одржи тренинг. Ни киша, ни снег, а ни године. Највише ћу га памтити по његовој доброти, несебичлуку и бескрајној љубави према атлетици која је представљала цео његов живот“, истакла је Делићева.
Бамби није само био тренер данас успешним атлетичарима, него је био и тренер данас успешним тренерима.
Љубиша Стевановић, тренер АК Црвена звезда, власник мноштва државних рекорда у млађим категоријама наводи да је управо значај разноврсне физичке спреме за младе спортисте научио од Бамбија.
„У свом методу тренирања примењујем море занимљивих вежбица које сам и сам радио док сам тренирао код Бамбија. Такође, спремност која се гради кроз веће обиме и број понављања, супротан од у то време устаљеног пристута трчања деоница углавном у високом интензитету, примењујем угледајући се на њега“, рекао је Стевановић.
Талентовану за атлетику, на школском такмичењу у петом разреду, Бамби је спазио још једног тренера АК Црбвена звезда, Љиљану Савичин која је код њега тренира до краја гимназије.
„Бамби је првенствено волео препоне и био један од првих тренера у Југославили који их је усавршио до те мере да су остали тренери учили од њега, на другом месту му је било копље, а на трећем скок увис. Најлепши периоди су ми били одласци на припреме и цела еуфорја везана за њих. Све је сам органиозвао. Спавали бисмо у шаторима, кували на плин и тренирали у природи. А када не бисмо имали приходе за приреме пошто смо ишли и по неколико пута у току године, он би нас одвео на плантажу на којој је радио да беремо брескве за надницу. Прелепа времена пуна анегдота су то била“, рекла је Савичин.
Бившег тренера АК Нови Београд и АК Никола Тесла, Марину Мишић, прво сећање на Бамбија веже за 1975. годину и школски крос општине Вождовац где је победила у трци на 500 метара. Тада јој је он пришао и питао да ли би тренирала атлетику, где га је она прекинула у пола питања и узвиклуна „Наравно!“, а он је наставивши рекао „.. за Партизан“. Марина је љутито реаговала са „Не долази у обзир“, док је Бамби кроз смех рекао „Не, не чекај црвено-бела је ипак Звездина боја“. Тако је и почело њихово познанстсво и пријатељство које је трајало 44 године.
„Сећам се да је умео одједном да се створи код старта пре трке и да ме поткачи неком реченицом како би ме трзнуо и мотивисао за трку. Неке моје другарице је то демотивисало, али код мене је то будило контраефекат и у већини случајева се трка завршавала личним рекордом. Бамби ми је усадио љубав према атлетици, да волим оно што радим, а не само да урадим и одем“ истакла је Марина.
Дарко Шапић, тренутно тренер БАК-а, код Бамбија је тренирао у периоду 1987-1991.
„Најлепши и најпитомији период, пун дружења и љубави. Тада смо полако стасавали у добре атлетичаре, али и у боље људе. Памтим тај период по великом броју припрема: Улцињ, Пула, Медулин, Башко Поље, Власиноско језеро. Од Бамбијевих вежби у тренажном процесу највише користим препоне, технику трчања преко препона и моторичке вежбице (абецеду)“, рекао је Шапа.
„Доброта је језик, који глуви могу да чују и слепи да виде“ написао је Марк Твен, баш такав је био наш Бамби.
Аутор: Милош Марковић
