Комеморативни скуп поводом смрти Владимира Владице Поповића, легендарног играча и тренера нашег клуба, одржан је у четвртак, 13. августа, на стадиону „Рајко Митић“. Скупу је присуствовао велики број Звездиних легенди, бивших тренера, играча, као и чланова породице.
Након одавања почасти минутом ћутања, присутнима се обратио председник Фудбалског клуба Црвена звезда, Светозар Мијаиловић.
– Отишао је великан, фудбалер, тренер, спортски радник, Владимир – Владица Поповић, личност чији је живот обележио рад, оданост и преданост ономе шта је и где ради. Свуда је дао свој печат, благост и осмех, оптимизам и веру у успех, оно по чему га сви памте и због чега су га волели и поштовали. Највише у његовој Црвеној звезди. Богата је Владицина биографија, играчка и тренерска. У свему што је радио био је успешан. Клањали су му се Европа и Јужна Америка, ма цео свет. Волели су га као свог “професора”. Много трофеја, признања, али издвојио бих два Звездина, капитен трофејног тима и клупски првак света, као круне његове играчке и тренерске каријере.Поред играчке и тренерске каријере, активно је учествовао у раду своје Звезде и дао свој као и увек, посебан допринос. Величину је потврдио и када су га после свих успеха Звездини ветеран изабрали за лидера у својој секцији ветерана. Тако је после играча и тренера постао и председник и то по жељи свих. Окупљао је и организовао ветеране, решавао све што је требало, пружао помоћ. Његовом заслугом ветерани су сада незаобилазни фактор рада клуба, очувања традиције и континуитета звездаштва. Био је посвећен породици, бринуо је о њеној будућности, о сину Мишку, ћерки Јасмини, о својој супрузи Љиљи, чији је губитак тешко поднео. Тешко је опраштати се од пријатеља, недостају речи које би могле изразити све оно што осећамо. Много ћеш нам недостајати, твоје знање и искуство, оданост, наша дружења. Твој оптимизам, врцав дух и спремност на шалу, остаће трајно у нашим сећањима.Владице, ти си понос Звезде, њено богатство, пример за надолазеће генерације како бити исправан и честит као човек и спортиста. Стварао си историју Звезде, обележио је највећим успесима, за сва времена. Сачуваћемо трајну успомену не тебе, на нашег великана. Нека ти је вечна слава и хвала – рекао је Светозар Мијаиловић.
Посебно емотиван био је и председник ветеранске секције Црвене звезде Александар Марковић.
– Светски медији су јавили преминуо је Владимир Владица Поповић. Отишао је, онако увек журећи, велики човек, велики звездаш, велики играч, велики тренер и велики фудбалски господин и џентлмен, капитен Црвене звезде, вођа једне генерације, узор бројним генерацијама. Учитељ, насмејани перфекциониста, дисциплиновани заљубљеник у фудбал и напредак фудбалског спорта, али пре свега тога најбољи муж и отац, најпоузданији пријатељ и сарадник. Црвена звезда и светски фудбал су изгубили велико име. Фудбалског космополиту, од фудбалског Земуна , преко фудбалске Немачке, до фудбалске Јужне Америке. Увек са осмехом и увек брижан за све око себе. Брижан у намерама према свима које познаје, скроман у жељама за себе. Колико је само тога чувао у себи, а да су само најближи, и то не увек, знали колико у њему гори. Гори емоција и страст, гори жеља за успехом, гори потреба да све увек буде под конац, увек увежбано, утегнуто, увек спремно да се одговори на сва питања. Такав је био као играч, као тренер, као познаник и пријатељ, на крају или на почетку – такав као родитељ. Поштовања је имао за све, радећи са пионирима, свађајући се са Шекијем, подижући пехар првака света. Уважавање за менталитет Немца, разумевање за темперамент латиноса, подршка за несебично давање Београду, Србији, некада Југославију, са свим својим врлинама и манама. На крају, много љубави, пре свега за Љиљану, Јасмину и Миодрага, много љубави према фудбалу који му је толико тога дао, којем је толико тога несебично вратио. Нисмо у Црвеној звезди имали много ауторитета и величина као што је био Владица. Зато имамо једну велику жељу, да нам неки будући професионалци, будући чланови Омладинске школе добро знају ко је био Рајко, ко је био Владица. Да гледају Џају, Кулета и Пижона, да уче од правих мајстора којима је поред фудбалских достигнућа увек у глави и у срцу било да се буде прави спортиста, човек и фудбалер за пример. Од Владице је толико тога могло да се научи. Прво, како бити истрајан и вредан, како поштовати саиграча, ривала, судију и навијача, како се увек показати у најбољем светлу, у победи и поразу. Зато је било много победа, зато је његово увек високо подигнуто чело зрачило, а очи се смејале и саговорника увек остављале у добром расположењу. Енергија којом је зрачио је била непоновљива, оптимизам који је делио је и сада ту, међу нама. И биће још дуго, са сећањем на свако његово дело, на његов префињени дух. Старији имају један веома јасан и једноставан термин када у једној речи желе да опишу човек. Када за неког кажу „био је прави господин“ , онда сви знамо да ћемо га памтити дуго као друга, пријатеља, учитеља, сарадника, невероватно посвећеног оном што је највише волео – својој породици и фудбалу. Владициној породици, а сви ми смо на неки начин, његовом заслугом, били његова породица, остаје да чува све оно што је сматрао вредним, за шта се залагао префињеним манирима, упорношћу и ставом. Остаје нам да чувамо сећање на ведрог, насмејаног човека, фудбалског професора и првака света, на звездаша без мане, на капитена за понос. Нека му је вечна слава – закључио је Александар Марковић.
Легендарни фудбалер нашег клуба, Драган Џајић, испунио је последње обећање дато некадашњем саиграчу обративши се присутнима на комеморацији.
– Дуго сам размишљао да ли да говорим, али када смо славили његов 80. рођендан у клубу рекао је да би волео да одржим говор када умре. Владицу сам дуго познавао, био је мој први капитен, играли смо заједно у Црвеној звезди и у репрезентацији. Све оно што се десило пре неколико дана је логичан епилог времена у ком живимо и које је протекло за нама, али увек ћемо се сећати драгих људи који су малтене читав живот провели овде, радећи са нама, доносећи успехе и неуспехе, дружећи се свакодневно. Да причам о Владици нешто посебно – нема потребе, све сте рекли, пратио сам новине претходних дана и са свима се слажем. О њему све и да хоћете не можете да кажете ружну реч. Он је човек ког када би имали за пријатеља, кад би неког васпитавали као играча, довољно је да му кажете – ради све као Владица. Дуго сам сарађивао с њим и никад није закаснио на тренинг, дошао са прљавим ципелама, неуредном кошуљом, нити је оставио неред иза себе у свлачионици. Увек је био одговоран и ово је моја обавеза да испуним обећано. Породици изјављујем дубоко саучешће и нек сте поносни што сте имали таквог човека, и нек је Црвена звезда поносна на таквом играчу и тренеру. Нек му је вечна слава и хвала му на свему – опростио се Драган Џајић.
Присутнима се обратио и син Владимира Владице Поповића, који се захвалио на лепим речима и подршци, ал и начину на који се наш клуб опростио од човека који је предводио тим који је постао клупски првак света.
– Поштовани саиграчи, играчи, колеге, чланови клуба, уважени представници нашег најљућег ривала, представници медија, налазим се испред вас како бих вам се захвалио за све оно што сам прочитао, чуо и видео претходних дана. Свака реч, сваки текст, све је претходних дана било изузетно емотивно и значајно за мене. Драго ми је да без обзира на тренутне околности у којима живимо се код неких људи ипак препознаје оданост, рад, приврженост, емоција и пре свега људскост. Мој отац је био неко ко је неговао оданост и безграничну љубав према грбу, дресу и навијачима овог великог клуба. У последње време гледајући како му недостају његови играчи, фудбалски терен и тренерски активан рад умео сам често да га подсетим и да му кажем – “Е мој професоре какву си каријеру имао, колико си трофеја освојио и колико си имао прилике да учествујеш и присуствујеш емотивној ерупцији позитивних осећања и одушевљења”. За крај поделио бих део моје привате преписке са добрим пријатељем и великим играчем овог клуба, Владом Стошићем. “Да драги мој Владо, поносан сам и увек ћу бити што ми је Владица био отац, тата волим те” – рекао је Миодраг Поповић.
Владимир Владица Поповић биће сахрањен данас на Новом гробљу у 12 часова и 30 минута.
