Црвена звезда је током недеље парафирала уговоре са 17 бисера који стасавају у нашој Омладинској школи, а чак шесторица имају комплетан стаж у нашој „фабрици талената“, јер су у клуб стигли још у петлићима – то су Стефан Лековић, Виктор Радојевић, Стефан Мелентијевић рођени 2004. године, као и Стефан Маринковић, Лазар Ђурић и Јован Мијатовић, који су годину дана млађи.
Тим потписима је настављен континуитет веровања у фудбалере који од најранијих играчких дана задуже црвено-белу опрему, јер су прошлог лета професионалци постали Марко Ћопић, Андреј Ђурић и Марко Лазетић, који су такође од петлића у клубу.
Стефан Лековић је рођен 9. јануара 2004. године, а у клуб је стигао са свега осам година. Иако је дуго покривао позицију дефанзивног везног фудбалера, када је израстао, прекомандован је на штопера и чини се да је то била одлична одлука одговорних људи, јер је Лековић неко ко је стуб одбране кадета Црвене звезде.
– Кад се сетим првог тренинга у Црвеној звезди, само ми кроз главу прође колико је било топло тог дана. Био је јул месец и скоро 40 степени. Тренирали смо на старом терену са вештачком травом, сви који су тад били у клубу га се сећају, а на први тренинг ме је довео отац. Управо он ми даје фудбалску срећу и стално је уз мене, а дошао сам на позив легендарног Томе Милићевића. Што се уговора тиче, осећај је невероватан, али још увек нисам свестан да се то догодило. За мене је Звезда највећи клуб на свету, не постоје страни клубови који могу у исту реченицу са њом. Тако да, моји снови су јасни, хоћу да дебитујем, дам гол и да отрчим на север – подвлачи Лековић.
Виктор Радојевић је рођен 14. јула 2004. године, а у клуб је стигао као седмогодишњак. Најбоље се сналази на позицији левог бека, иако је током школовања у нашој „фабрици талената“ дуго играо и као штопер. Упркос томе што је најмлађи у омладинцима Графичара, носи капитенску траку.
– Сећам се да сам на први тренинг дошао са поломљеним носем. Носио сам маску и сви су ме чудно гледали, није им било јасно шта се дешава. После кад смо изашли на терен су видели да умем и да играм фудбал. Шалу на страну, у клуб сам дошао на позив Томе Милићевића, а на први тренинг су ме довели родитељи. Данас, као професионалац у Црвеној звезди, могу да кажем да се мој приступ обавезама сигурно неће променити, нити да ћу се задовољити овим. Циљ ми је да понесем капитенску траку, постигнем гол у вечитом дербију и отрчим на север – све исто као и Немања Видић – истиче Радојевић.
Стефан Мелентијевић је рођен 20.3.2004. године, а у клуб је стигао са осам година. Примарна позиција му је дефанзивни везни фудбалер, а и ове сезоне, као и прошле, носиће капитенску траку у кадетима Графичара.
– Код мене је ситуација била таква да сам одмах дошао на утакмицу, а не на тренинг. Сећам се да сам постигао седам голова на том мечу и да сам после тога добио позив да останем до даљњег у Црвеној звезди. Тома Милићевић је био тај који је приметио мој таленат, а на први тренинг ме је довео отац. Био сам у школи, тата је дошао на великом одмору по мене и после кратког разговора са учитељицом ме одвео. Ту су били Лековић, Лазетић, Жакнић, момци са којима се и дан данас дружим. Као Звездином детету, јасно је који су моји снови. Потписивањем уговора сам само корак ближе томе да заиграм пред пуном Мараканом у Лиги шампиона – тврди Мелентијевић.
Стефан Маринковић је рођен 21. јануара 2005. године, а у клуб је стигао са седам година. Поуздани чувар мреже који је прошле године у неколико наврата бранио и за тим Марка Неђића који се такмичи у Омладинској лиги Србије, сада ће бити гарант што мање примљених голова за кадете Црвене звезде.
– Тата ме је довезао на тренинг после позива Златка Крмпотића и Живана Љуковчана и одмах сам почео да тренирам са две године старијим дечацима. То ме некако прати кроз читав стаж у Омладинској школи, јер и сад браним за годину дана старију генерацију. Мислим да је то што сам био стално стављан пред нове изазове доприносило мом голманском развитку, у сваком смислу. Амбиције су ми везане за Црвену звезду, наставићу да радим као и пре потписа уговора, како бих остварио свој сан, а он се односи на то да дебитујем за први тим и освајам што више титула са клубом – амбициозно ће Маринковић.
Лазар Ђурић је рођен 8. јануара 2005. године, а у клуб је стигао са свега пет година. Током школовања у нашем „расаднику талената“ покривао је све позиције у везном реду, а некако се највише усталио као дефанзивни везиста. Он, такође, носи дрес кадета Црвене звезде.
– Дошао сам заједно са Андрејем, мојим старијим братом који је у омладинцима. То је био тренинг генерације 2002, али сам и ја као млађи радио са њима. Био сам много узбуђен што сам ту. Стигао сам на позив Томе Милићевића, јер сам годину дана раније, као четворогодишњак, био на Звездином кампу на Златибору и ту скренуо пажњу на себе. Потпис уговора доживљавам као подстицај, а снови су полако почели да се остварују. Ипак, још увек сањам и чекам дан када ћу заиграти на Маракани – поносно ће Ђурић.
Јован Мијатовић је рођен 11. јула 2005. године, а у клуб је стигао као деветогодишњак. Момак који се најбоље сналази на позицији крилног нападача је капитен Звездине кадетске селекције.
– Нисам имао трему пред први тренинг, што ми је из овог угла веома необично. Већ су ме знали саиграчи и одмах су кренули да ме зову Бекам, што је надимак који носим од кад сам први пут шутнуо лопту. Стигао сам на позив Далибора Шкорића, он је неко од кога сам много научио и коме дугујем велику захвалност за све ово што се данас дешава. Подршка су ми родитељи, још од првог дана и првог тренинга на који су ме довели. Потпис уговора је само мали корак у мојој каријери, не смем да се опустим, већ морам да наставим да радим као и до сада. Мој сан је да заиграм пред пуном Мараканом и постигнем гол у дербију – искрено ће Мијатовић.
